Obrazovanje govornika

Retorika je umeće govorenja prilagođenog za uveravanje
Ciceron

Retorika je sposobnost pronalaženje uverljivog u svakom datom slučaju
Aristotel
Retorika je lepo,vešto govorenje
Kvintilijan
Predmet retorike je sve ono što može biti sadržaj govora
Kvintilijan

Pravi govornik mora istraživati, slušati, čitati, raspravljati, obrađivati i razmišljati o svim stvarima koje čine sadržaj čovekovog života
Kvintilijan
Uverljivost se postiže čvrstim karakterom tada kad je govor takav da besednika čini dostojim poverenja
Kvintilijan

UVOD
Retorika je termin koji označava veštinu lepog govora i tehnike besedništva. Retorika predstavlja skup pravila o lepom govoru, a govorništovo praksu u kojoj se ta pravila primenjuju. Dobar govornik treba da se oslanja na principe i pouke koje se mogu učiti i naučiti.
Govornik je onaj koji piše svoju besedu i prilagođava je slušaocima. Svaki govor, međutim, mora da zadovolji grmatičku, logičku i estetsku osobinu. Izrazi treba da budu pravilni, čisti, jasni i lepi.
Kada se govor napiše i u pisanoj formi iskaže umetnički dojam govornika, govor se uči. To ne podrazumeva samo učenje napisanog govora napamet, već što češće ponavljanje, kako bi se govor mogao menjati, oblikovati rečenice i kako bi se razvila prava emocija, dikcija i tonalitet, gestikulacija i mimika.
Način na koji se govornik pojavljuje pred slušaocima govori dosta o njemu, a veoma bitnu ulogu u sticanju prvog pozitivnog utiska slušalaca ima i to šta je govornik obukao, kakav je položaj njegovog tela dok izgovara prvu rečenicu besede. Tokom govora bitno je da govornik naglasi najupečatljivije delove, one koji su njemu najemotivniji, koji najbolje pokazuju njegovu emociju. Govor ne sme biti ravan, ali ni previše glasan, jer to kod slušaoca izaziva dosadu ili odbojnost.
Dobar govornik, dakle, osim što poseduje prirodni talenat, mora da ispuni i fizičke i duhovne uslove da bi bio dobar govornik. Najvažniji uslov je lepota galsa, a od fizičkih to je karakter i opšte obrazovanje. Dobrim karakterom govornik stiče naklonost i poverenje i zbog toga deluje uverljivije. Od karakternih osobina govornik treba da posedjue čestitiost, dobronamernost, opreznost, skromnost, pristojnost i obazrivost.