Optimus plus informacioni sistem

Abstrakt
Informacioni sistem OPTIMUS PLUS razvijen je kao ekspertski alat operativne službe na železnici za
planiranje i izvršenje reda vožnje u real time modu.
Sistem OPTIMUS PLUS se sastoji od zaokruženih funkcionalnih celina – informaciono procesnih podsistema
(modula) koji informatizuju postupke za izradu, praćenje i regulaciju reda vožnje i trajno čuvaju relevantne
podatke o planiranom i realizovanom saobraćaju koji su na raspolaganju u formi elektronskih i pisanih
izveštaja ili automatizovanih audiovizuelnih najava. U zavisnosti od potrebe moguće je formirati informacioni
sistem od izabranih modula.
Posebna prednost sistema je modul za komunikaciju, koji preko javne GSM, TETRE ili GSM-R mreže
omogućuje voice i data komunikaciju između direktnih učesnika u saobraćaju: Dispečera, mašinovođa,
otpravnik vozova i drugih.
Posebna prednost sistema je da omogućuje potpunu funkcionalnost bez obzira na tehničku opremljenost
pruga i staničnih postrojenja. Sve funkcionalne celine su organizovane kao lokalna mreža radnih stanica
operativnog osoblja na datoj lokaciji i one su osnovni i celovit alat zaposlenih pri izvršavanju svakodnevnih
radnih zadataka. Funkcionalne celine su međusobno povezane pomoću LAN, WAN mreža.
OPTIMUS PLUS je koncipiran kao otvoren sistem sa mogućnošću povezivanja sa drugim železničkim
informacionim sistemima. Pored osnovnih modula koji obuhvataju specifične železničke poslovne procese
omogućen je interfejs sa ERP sistemima (енгл. Enterprise Resource Planning) i DMS sistemima (engl.
Document management system). Na taj način be se koristio kao kompletan Rail Enterprise Resource Olanning
(RERP) rešenje za sve poslovne procese jednog železničkog preduzeća.

I. UVOD
Prevoz putnika i robe je sve kompleksniji zadatak za železnicu. Transportni zahtevi su takvi da se od prevoza
železnicom zahteva visoka bezbednost, pouzdanost i kvalitet. Zadovoljenje svih standarda o opremljenosti
infrastrukture i prevoznih sredstava je realno velik, skup i dugotrajan zadatak za bilo koju železničku upravu,
te se nameće potreba da upravljanje tako složenim sistema bude na visokom nivou. Primena informacionih
sistema na železnici danas je neizbežna, te je prirodno da železničke uprave koriste informacione sisteme i
programe različitih namena kao što su: RAILSYS – za projektovanje pruga velikih brzina, OPENTRACK –
za simulaciju železničke mreže, RNE TIS – za upravljanje evropskim koridorima, VIRIATO – za izradu reda
vožnje, upravljanje investicijama i tehnologijom rada stanica itd.
Regulacija saobraćaja je proces kojim se izbegavaju ili minimizuju odstupanja od planiranog reda vožnje kroz
njegovo ažuriranje. U osnovi svako ažuriranje je izrada “novog” reda vožnje koji treba da ima beskonfliktni
karakter i vrši se svaki put kada dođe do odstupanja u tekućem planu. U procesu ažuriranja reda vožnje
razlikuju se tri faze: prikupljanje podataka, obrade podataka, izdavanje i izvršenje upravljačkih naloga. Izbor
načina prikupljanja podataka i načina izdavanja i izvršenja upravljačkih naloga je ovisan o tehničkoj
opremljenosti pruga a to je oblast u kojoj se susreće velika raznolikost čak i kod veoma razvijenih železnica
(npr. na hiljade kilometara pruge u Nemačkoj i dalje opremljeno mehaničkim uređajima) i to je naprosto
prirodno stanje. Kod izrade OPTIMUS PLUS se pošlo od činjenice da je glavni proces ažuriranja reda vožnje,
obradu podataka, moguće vršiti na jedinstven način bez obzira kako se podaci prikupljaju i rezultati obrade
distribuiraju na teren. Ovo daje jedinstvenu mogućnost da se svi operativni centri za regulaciju saobraćaja na
mreži opreme jedinstvenom hardversko softverskom platformom tj. da se postupak donošenje odluka i prikaz
stanja u saobraćaju vozova unificira bez obzira u kakvom tehničkom okruženju operativni centar deluje.
Prikupljanje podataka i izdavanje regulacionih naloga treba da može da se organizuje prema mesnim
prilikama u dijapazonu od korišćenja telefona do automatizovanog načina, ili kombinacijom više različitih
načina. Druga strateška odluka, kada je razrada OPTIMUS PLUS –a u pitanju, proistekla je iz konstatacije da
je svako ažuriranje ustvari izrada “novog reda vožnje” tj. da se većina alata za praćenje i ažuriranje može2
koristi i u planiranju reda vožnje i da je struktura baze planiranog reda vožnje ista kao struktura realizovanog
reda vožnje. Ova činjenica je iskorišćena tako da se ostvari kontinuitet u procesu izrade i praćenja tako što se
praćenje realizuje za tekuću godinu a izrada plana za narednu, a da se u trenutku prelaska na novi red vožnje
podaci iz baza planiranog reda vožnje u celosti prebace u bazu sistema za praćenje, pri čemu se i u oba
procesa u planiranju i u ažuriranju koristi set istih softverskih alata.