Organizaciono ponašanje

Pojam organizacionog ponašanja
Koreni izučavanja organizacionog ponašanja sežu u daleku 1924. godinu i vezuju se za poznati Hotorn eksperiment. Lari Kamings kaže da je organizaciono ponašanje način razmišljanja, način shvatanja problema, sprovođenja istraživanja i pronalaženja odgovarajućih rešenja. Ako bismo želeli da sumiramo definiciju organizacionog ponašanja,onda je to razumevanje, predviđanjei kontrola ljudskog ponašanja u organizaciji.
Izučavanje organizacionog ponašanja bi trebalo da omogući shvatanje ponašanja ljudi u organizaciji. Predmet organizacionog ponašanja je proučavanje ljudskog ponašanja, stavova i performansi u organizacijama. Izučavanje organizacionog ponašanja omogućava ljudima da zadobiju kompetentnosti koje su impotrebne da bi bili uspešni radnici,vođe tima ili menadžeri. Organizaciono ponašanje omogućava shvatanje ljudske prirode, samim tim daje mogućnost za predviđanje ponašanja zaposlenih u određenim situacijama, ali
isto tako ukazuje i na to kako organizaciona sredina utiče na ponašanje zaposlenih. Čovek reaguje na sredinu tako što ispoljava određeno ponašanje, a zadatak menadžera je da to ponašanjeusmeri. Ponašanje treba da bude takvo da obezbedi ostvareje ciljeva organizacije ali i individualnih ciljeva zaposlenih, jer će se samo na takav način željeno ponašanje ponoviti i u budućnosti.

 
Značaj izučavanja organizacionog ponašanja
Org. ponašanje predstavlja posebno područje menadžmenta i kao takvo se smatra posebnom naučnom disciplinom. Mnoge kompanije doživele su težak period u svom poslovanju početkom osamdesetih godina prošlog veka. Produktivnost je drastično opala, a direktori kompanija su umesto da traže načine kako da bolje upravljavlju ljudima, probleme produktivnosti rešavali davanjem otkaza. Živimo u organizavanom društvu. U organizacije spadaju razne vrste kompanija, profesionalnih agencija, vladinih odeljenja, ali su to isto tako i lokalne sportske lige, političke partije, trgovinske unije itd. Za sve njih isto važi: obezbediti članove je lako, ali pridobiti ih da igraju zajedno je teže.  Pridobijanje ljudi da rade zajedno jedan je od rezultata izučavanja organizacionog ponašanja. Ako su organizacije neefikasne, onda ćemo sve ostaviti na nižem nivou prosperiteta od onog koji smo mogli da
ostvarimo. Efektivne organizacije imaju srećne ljude. Ako organizacija funkcioniše na takav način da svako može da pruži najbolje od sebe i da zauzvrat ostvari određene koristi onda će svi biti srećniji i prosperitetniji. Pomoću različitih nauka, možemo veoma često objasniti šta se dešava, promeniti ono što se dešava i kontrolisati događaje.

Naučni osnovi organizacionog ponašanja
Organizaciono ponašanje uključuje znanja iz različitih naučnih disciplina:
Antropologija: je nauka o čoveku. Ona je ključna disciplina u izučavanju organizacionog ponašanja, posebno onog dela koji govori o organizacionoj kulturi.
Sociologija: je nauka o društvu. Moderna sociologija polje svojih istraživanja sve više usmerava od najopštijeg ka najužem: društvo-institucija-organizacija-grupa-uloga.
Psihologija: ja nauka o ljudskom ponašanju. Za izučavanje org. ponašanja najvažnija je posebna psihološka disciplina-socijalna psihologija, koja se bavi izučavanjem ponašanja pojedinca u društvenom okruženju.Teorija organizacije: istražuje strukture i procese u samoj organizaciji. Organizaciono ponašanja istražuje individualno i grupno ponašanje u okvirima organizacije.
Upravljanje ljudskim resursima: objedinjuje brojne aktivnosti kao sto su analiza posla, planiranje, regrutovanje i selektovanje ljudskih resursa, socijalizacija i orijentacija zaposlenih, trening i obrazovanje zaposlenih, ocenjivanje performansi, nagrađivanje i motivisanje zaposlenih, zdravlje i bezbednost zaposlenih, upravljanje karijerom, degradacija i otpuštanje zaposlenih.