Osnove inžinjerstva i savremene metode u inžinjeringu

Uvod

U poslednjih pola veka interes poslovnog upravljanja i operacionih istraživanja usmeren je ka razvijanju pragmatičnih tehnika i alata koji se koriste za rešavanje posebne klase problema uspostavljenje upravljanjem složenim projektima i sistemima. Ovi projekti i sistemi su određeni zahtevima i ciljevima koje je moguće ostvariti jedino ako se rasčlane na elementarne aktivnosti koje su funkcionalno povezane i uslovljene. Ovako razbijanje projekata i sistema na elementarne delove, te njihovo ponovo sistemsko grupisanje, da bi se mogli pratiti preko različitih parametara kao što su performanse, vreme, troškovi i sl., moguće je samo uz primenu posebnih tehnika i alata za kvalitet, inženjering i menadžment.

Pored ovoga u procesima inženjeringa koriste se razne metode, tehnike i alati i to u opsegu od onih koje su dobro poznate do onih koje su specijalno razvijene za neki deo ili proces.
Alati koje se koriste u definisanju strategije, utvrđivanju ciljeva inženjeringa, definisanju zahteva za razvoj novih sistema, za kreiranje procesa, za utvrđivanje uzroka problema, za
statističku obradu podataka, za upravljanje projektima itd., mogu da se podele u sledeće grupe:

• alati za strateški menadžment,
• alati za menadžment inženjeringa i
• alati za menadžment procesa.

 Alati za strateški menadžment
SWOT analiza
Uspeh zavisi od mnogo činilaca, na neke od njih inženjer može da utiče, na neke ne, a puno puta se umeša i sreća. Međutim, jedna od velikih, ako ne i najveća, prednost je poznavanje svojih mogućnosti. Ako inženjer zna koliko može i koliko je spreman i dokle može da ide, onda ima prednost ne samo na privatnom, nego i na poslovnom planu.2 Osnove inženjerstva i savremene metode u inženjeringu Upoznavanje samog sebe i svoje ličnosti nije lak posao, ali sa puno samoanalize, razmišljanja i iskustva inženjer može da zna ko je i kako reaguje u datoj situaciji. Međutim, posao i/ili kompaniju možda ne poznaje uvek toliko, niti je toliko vremena proveo upoznajući je, a osim toga postoje razni spoljni faktori koji utiču na njen potencijal. Ipak, znati prednosti i mane svoje kompanije, svog radnog sektora ili svog projekta može da bude presudno za uspeh. I šta više, čak i kada se dobro poznaje svoje poslovanje, uvek treba periodično izanalizirati postojeće stanje i staviti stvari na papir, jer se tako mnogo blje razumeju, ne zaboravljaju, a u pisanom obliku su dostupne i drugim saradnicima. Za tu svrhu postoji tzv. SWOT analiza.

Šta je SWOT analiza? SWOT analiza je alat za upoznavanje situacije u kompaniji ili odeljenju. Pomoću nje može da se utvrdi gde je kompanija najjača, tj. koje su joj vrline; gde je najslabija i koje su joj mane; koji potencijal ima tj. gde postoji slobodan prostor za rast i razvitak i koje joj opasnosti prete i u kojoj tački je najslabija. Na ovaj način inženjer može bolje da razume i svoju okolinu. Podatke koje dobije ovom analizom može da koristi za odluke koje su strateški važne, za formulisanje misije i vizije preduzeća, utvrđivanje prioritetnih akcija u daljem periodu i slično.

SWOT analizu je uvek dobro da radi više ljudi iz firme/sektora za koji se radi analiza i za nju treba izdvojiti dovoljno vremena, jer analiza zahteva razmišljanje i više ljudi će obično biti pametniji od jednog. Takođe, neophodno je da inženjer u ovoj analizi bude uvek objektivan – nemoguće je da bilo koja firma nema mane ili opasnosti na koje treba da obrati pažnju.
SWOT analiza predstavlja akronim engleskih reči:

• S – snaga (eng. Strengths) – U zavisnosti od polja koja su podvrgnuta analizi, označava snagu i potencijal tog polja. Na primer, ako se SWOT analiza radi za odeljenje marketinga, ovde se unose karakteristike tog odeljenja u kojima je ono jako, stabilno i stavke koje ono radi dobro. Generalno gledano, ovo polje se odnosi na sv ono u čemu je odeljenje (kompanija) dobro i sve ono što radi dobro. Ovom stavkom se ukazuje na prednosti koje postoje u odnosu na druge ili na konkurenciju. Podaci koji se dobiju značiće odeljenju (kompaniji) samo ako su izvršioci realni i ako teže da ostanu realni. Inženjer bi trebalo da se stavi u poziciju kupca ili nekog klijenta, jer će mu to biti od pomoći.

• W – slabosti (eng. Weaknesses) – Ove karakteristike mogu da ukažu na sve ono što se ne radi dobro, na lošu produktivnost, loš timski rad ili bilo koji drugi aspekt posla koji nije u rangu prihvatljivog. Upozorenje da se bude realan i ovde važi, kao i prednosti koje se mogu dobiti postavljajući se iz ugla partnera, klijenta ili saradnika. Treba izbegavati situacije “nije tako strašno”, a zapravo jeste. Treba popisati greške i treba ih pretvoriti u planove na kojima će inženjeri raditi i postepeno smanjivati njihov broj (ispravljajući ih).

• O – prilike (eng. Opportunities) – Analiza spoljnih faktora (okoline) može da ukaže na postojanje novih prilika za rast i ostvarivanje profita preduzeća. To može da bude bilo šta, povoljna situacija na tržištu, novi proizvod, naprednija tehnologija, pa čak i neki novi radnik koji može da pokrene stvari. Treba obraćati pažnju naAlati i tehnike u inženjeringu
svoju okolinu, na svoju konkurenciju jer i na tuđim greškama se uči, a to je, svakako, doba prilika da greške manje koštaju.

• T – pretnje (eng. Threats) – Promene u eksternoj okolini mogu predstavljati i pretnje za rast i razvoj preduzeća, te njegov opstanak na tržištu. Pretnje, takođe, mogu biti razne – ulazak nove konkurencije, ukidanje donacije za vrstu projekta koji se radi, donošenje nepovoljnih zakona, ekonomska kriza u zemlji i drugo. Analize snaga (S) i slabosti (W) predstavljaju internu analizu preduzeća, dok analiza prilika (O) i pretnji (T) predstavlja eksternu analizu, tj. analizu okoline u kojoj preduzeće deluje (slika 10.2.1-1).