Pametne kartice

Uvod

Smart Card ili tzv. ‘Pametna kartica’ je plastična kartica veličine obične kreditne kartice kakve su nam prisutne u svakodnevnom životu, s tim da u sebi ima ugrađen čip na kojem se nalaze procesor, memorija (RAM i ROM) i sklopovi koji omogućavaju komunikaciju odnosno razmenu podataka s okolinom. Čip je upravo ono što ove kartice čini pametnima. Ova veza između prikladne plastične kartice i mikroprocesora omogućava nam da se nezamisliva količina podataka može pohraniti, dohvatiti i procesirati bilo online ili offline. Pametne kartice (Smart Card) mogu pohraniti nekoliko stotina puta više podataka nego dosadašnje obične kartice s magnetskom trakom. Informacija ili aplikacija pohranjena na čipu u kartici prenosi se pomoću ugrađenog sklopova do terminala ili čitača kartice. Bezkontaktne pametne kartice imaju u sebi ugrađenu antenu s kojom bežično komuniciraju s čitačem kartica koji također imaju sličan takav modul, čime se postiže veća komfornost i fleksibilnost. Ovisno o tome kakav je čip ugrađen u karticu razlikujemo dva tipa kartica: memorijske kartice i procesorske kartice.

Memorijske kartice su one kod kojih je u čip ugrađena samo memorija. Takve memorijske kartice mogu pohraniti i do tisuću puta više podataka od običnih kartica s magnetskom trakom. Zbog sigurnosnih razloga primjena ovakvih kartica ograničena je na one aplikacije kod kojih sigurnost podataka ne igra veliku ulogu. Ovakve kartice obično se koriste u jednostavnim aplikacijama kao što su naprimer telefonske čip kartice.

Procesorske kartice su kartice koje osim memorije na čipu imaju ugrađen mikroprocesor, pa prema tome mogu obavljati različite funkcije kao što su npr. enkripcija podataka, napredna sigurnost podataka (informacije), lokalna obrada podataka, kompleksne operacije nad podacima itd. Zbog svoje velike sigurnosti većina kartica koje sadržavaju povjerljive podatke, su tipa procesorskih pametnih kartica.
Na primer pametne kartice mogu biti identifikacijske kartice koje se koriste da bi se dokazao identitet vlasnika kartice. Mogu biti zdravstvene kartice na kojima se može čuvati istorija bolesti pacijenta. Nadalje pametna kartica može služiti kao kreditna ili debitna kartica, te se pritom mogu obavljati offline transakcije. Sve ove primene zahtjevaju sigurnu pohranu podataka kao što su biometrični podaci, istorija bolesti pacijenta, tajni broj kreditne kartice te razni ključevi za šifrovanu autentičnost.
Smart Card tehnologija je mnogo popularnija u Europi nego u SAD-u. Razlog tome je što se uSAD-u prilično razvila tehnologija koja podržava kartice s magnetskom trakom, te je uloženo mnogoresursa u mreže koje osiguravaju sigurnost transakcija pa će trebati više vremena da se prijeđe nanovu tehnologiju. S druge strane tehnologija kartica s magnetskom trakom nije se razvila dovoljno,umjesto toga kartica nosi svu „pamet“. U Europi zdravstveno osiguranje i bankarstvo koriste pametnekartice sve intenzivnije. Svaki nemački državljanin koristi Smart Card kao karticu zdravstvenogosiguranja.
Zbog dodane procesorske inteligencije, veličine i mogućnosti obrade podataka, može pružiti većusigurnost i stoga ima veliku primenu u različitim područjima. Trenutno se pametne kartice koriste zaplaćanje telefonskih poziva, pri plaćanju parkiranja i putarina, pohranjivanje poverljivih podataka, zapristup satelitskim televizijskim programima i u mnogim drugim aplikacijama.