Obrazovanje pojam i znacaj

1. Pojam pedagogije

Termin pedagogija je grčkog porekla. Sastavljen je od dveju reči : Pais, paidos – dete, dečak, i ago, agein – voditi. Osnovno značenje je voditi dečaka, dete, paidododus – onaj koji vodi dete. U početku je to bio učeniji rob koji je vodio dete kod javnog učitelja, a kasnije je lice koje je ostvarivalo celovitu brigu o razvoju i vaspitanju dece robovlasnika.

1.1 Pedagoške discipline

Johan.F.Herbart prvi naučni sistem pedagogije tako što pravi razliku izmedju praktične pedagogije i teorijske pedagogije. Danas se više ne insistira na distinkciju izmedju praktičnih i teorijskih problema u naučnom proučavanju. Sistem naučnih disciplina se gradi uglavnom analogno oblastima koje su razvijene i koje proučavamo u vaspitanju.
• Opšte teorijske i fundamentalne probleme vaspitanja proučava opšta pedagogija (predmet,ciljeve,zadatke,sistem)
• Istorijski razvoj vaspitanja i pedagoške misli proučava istorija pedagogije (opšta i nacionalna)
• Specifičnostima naučno-istraživačkog rada bavi se metodologija pedagoških istraživanja. Razvijenih naučnih disciplina u pedagogiji ima onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitno-obrazovnog rada:
• Vaspitanje u porodici-Porodična pedagogija
• Vaspitanje predškolske dece-Predškolska pedagogija
• Školsko vaspitanje-Školska pedagogija
• Visokoškolsko obrazovanje-Visokoškolska pedagogija
• Obrazovanje i vaspitanje odraslih-Pedagogija odraslih,adultna pedagogija,andragogija
• Vaspitanje i obrazovanje u uslovima nastave-Didaktika
• Vaspitno-obrazovni rad u nastavnim predmetima-Metodika nastave
• Vaspitanje dece ometane u razvoju-Specijalna pedagogija
• Vojno vaspitanje-Vojna pedagogija
• Vaspitanjeu internatima i domovima-Internatska,domska pedagogija
• Obrazovanje i vaspitanje u industriji-Industrijska pedagogija
• Vaspitanje u slobodnom vremenu-Pedagogija slobodnog vremena
1.2 Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke

Pedagogija se konstituisala kao samostalna nauka početkom XIX.veka kada je Herbart počeo da je predaje kao samostalnu univerzitetsku disciplinu tada su objavljeni i prvi udzbenici sistematske pedagogije pri čemu se oslanjao na dve čvrste osnove: filozofiju i psihologiju. Ističu se tri funkcije pedagoške nauke: Deskriptivna, normativna i dinamička funkcija. Pedagogija kritički analizira i vrednuje vaspitnu realnost i preporučuje postupke za vaspitnu praksu. Pedagoška teorija mora da se bazira na praksi, ali treba da ima i nove ideje za poboljšanje vaspitanja. Sa umnožavanjem ljudskog iskustva dolazi do svestranog razvoja pedagogije kao nauke. Pedagogija nije ništa drugo do osvešćivnja vaspitanja. U svojim istaživanjima pedagogija uzima u obzir i biološku i drustvenu dimenziju vaspitanika. To je nauka sa naglašenom humanističkom orjentacijom. Mnogi pedagogiju proglašavaju veštinom ne praveći razliku izmedju praktičnog rada u vaspitanju i nauke koja tu praktičnu delatnost proučava i unapredjuje. Od nivoa uopštavanja pozitivnih iskustava do visokih naučnih kriterijuma došlo se mukotrpnim i strpljivim radom velikog broja pedagoga i naučnih radnika koji se bave vaspitanjem. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još nije izdvojeno u posebnu društvenu delatnost.

1.3 Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

Pedagogija se kao i druge društvene nauke razvijala u okviru filozofije pa su prve rasprave o vaspitanju potekle od grčkih filozofa.
• Sokrat (469-399) p.n.e
Učio je o apsulutnoj istini. Najviše saznanje je etičko saznanje dobra i zla, poznavanje vrlina je cilj života i osnava moralnog vaspitanja, njegovo učenje zabeležili su Platon i Aristotel. Prema Sokratu intelektualno vaspitanje se poklapa sa moralnim vaspitanjem.
• Platon (427-348) p.n.e
Platonovo učenje poznato je kao učenje o idejama smatrao je da postoje dva sveta jedan svet ideja (lepote, istine i dobrote) i svet prolaznih stvari, stvaran je samo svet ideja. U svojim delima Drzava i Zakoni piše da drzavu treba da sačinjavaju tri društvena sloja: Filozofi koji upravljaju drzavom, vojnici koji čuvaju državu i trgovci , zanatlije i zemljoradnici koji proizvode materijalna dobra. Platon je istakao značaj predškolskog vaspitanja, dečiju igru i pričanje bajki.
• Aristotel(374-322)p.n.e
Aristotel je bio najveći grčki filozof i naučnik on je kritikovao Platonovo učenje o dva posebna sveta ideje i stvari. Po njemu svet je jedan i sastoji se od materije i forme. Po Aristotelu čovek ima tri duše vegetativnu i animalnu , osećanja i htenja i razumu to je funkcija mišljenja i saznanja.