Pesticidi

Stroge kriterijume u pogledu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane i zaštite životne sredine moći će zadovoljiti samo racionalna upotreba pesticida. Međutim, uz sve prednosti koje nam pružaju, sredstva za zaštitu bilja imaju i čitav niz nedostataka, od čega je izuzetno značajan njihov negativan uticaj na životnu sredinu. Rezidue pesticida koje su prisutne u zemljištu, vodi, vazduhu i hrani mogu rezultovati štetnim efektima po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i neprocenjivo je dobro celog čovečanstva. To je ograničeno i uništivo dobro. Sporo se obrazuje, a u procesu destrukcije brzo se uništava.[1]

2. PESTICIDI
Pojavom prvih stalnih ljudskih naseobina, te razvojem poljoprivrede stvoreni su uslovi za razmnožavanje velikog broja štetočina – od različitih virusa, bakterija, gljivica do insekata, grinja, mekušaca, glodara. Stoga je čovek uvek bio prisiljen da brani useve, zalihe hrane i druga materijalna dobra od štetočina. Od otkrivanja pa do danas, pesticidi su nezaobilazni segment poljoprivredne proizvodnje, a u njihovom razvoju teži se ka sintezi jedinjenja koja će imati potrebnu efikasnost i selektivnost, dovoljnu dužinu zadržavanja na objektu i povoljne toksikološke i ekotoksikološke karakteristike, kako bi imali što manji neželjeni uticaj na životnu sredinu u celini.
U poslednjih šezdeset godina (“hemijska revolucija” započela je nakon Drugog svetskog rata) pesticidi su zajedno s veštačkim đubrivima postali najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Većinu problema s kojima se susreću uzgajivači biljaka i životinja rešavaju zahvaljujući hemijskoj industriji, koja danas omogućuje kontrolu sveukupne poljoprivredne proizvodnje. Štetočine brzo razvijaju otpornost na pesticide te ljudi sve više koriste novije pesticide, sa različitim aktivnim materijama, kako bi se sprečila rezistentnost; čovek “još žanje samo ono što mu štetočine ostave”.

3. PROCESI KOJI ODREĐUJU SUDBINU PESTICIDA U ZEMLJIŠTU
Pod „sudbinom“ pesticida u životnoj sredini, podrazumevaju se procesi kretanja i transformacije (Slika 1), od kojih su najznačajniji oni koji se dešavaju u zemljištu.
Na sudbinu pesticida u životnoj sredini utiču procesi koji se mogu grupisati u tri celine:
1) ADSORPCIJA (vezivanje pesticida za mineralnu i organsku materiju zemljišta)
2) DEGRADACIJA (hemijska, fotohemijska i mikrobiološka)
3) TRANSPORT (kretanje pesticida u životnoj sredini– isparavanje, ispiranje, spiranje i usvajanje biljkama).