Pisana poslovna komunikacija

Uvod

Pisana poslovna komunikacija je prenošenje poruke u pisanoj formi, tj. pisanoj reči, odnosno, poslovna komunikacija u kojoj su sredstva prenošenja poruke pisane reči nazivamo „pisana poslovna komunikacija“.

Pisana poslovna komunikacija, za razliku od usmene, ostavlja pisani trag. Bitna prednost pisanog poslovnog komuniciranja je u tome što ostavlja dokument koji se može čuvati i koji služi kao dokaz u ostvarivanju prava iz dotičnog dokumenta.

Pisani poslovni dokument se može doterivati i dopunjavati sve dok ne bude poslat poslovnom partneru. U usmenom poslovnom komuniciranju svaka ispravka ili dopuna je primetna, posebno neverbalni znakovi komuniciranja.

U pisane poslovne komunikacije ubrajamo poslovno pismo, memorandum, pozivi za sastanak, protokol u pisanoj formi, oglas a u elektronske poslovne komunikacije ubrajamo e-mail, Web i chat komunikacije.

Skup kombinovanih komunikacija u kojoj se pisane komunikacije prenose elektronskim putem su telefaks komunikacije.

Pisana poslovna komunikacija može biti u papirnoj ili elektronskoj formi.

Prednosti pisane poslovne komunikacije su:

• efikasno i jeftino – uz minimalne troškove ostvaruje se komunikacija na daljinu,
• pogodnost za primaoca je u tome što može da čuva i podseća se sadržaja,
• pogodnost za pošiljaoca je u tome što u toku pisanja ima vremena da prekontroliše sadržaj, dobro osmisli ono o čemu piše.

Mane pisane poslovne komunikacije su:

• nepovoljnost za primaoca je u tome što nema dodatnih objašnjenja i obaveštenja.
• nepovoljnost za pošiljaoca je u tome što ima odgovornost prema sadržaju i formi pisane poslovne komunikacije koju upućuje,
• sporost razmene informacija i
• izostanak efekta verbalne komunikacije (žive reči – govor, pokreti, gestakulacija, govor tela i sl. ).

Komunikacija je sastavni deo kontakta među ljudima. Takva interakcija se odvija u društvu, grupama i predstavlja bitan uslov za društveni razvitak.

E-mail

Pojam „elektronsko poslovanje“ obuhvata on-lajn komunikaciju, poslovne transakcije, trgovinu, pružanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale akcije i radnje koje prate poslovanje za čiju realizaciju je neophodna računarska mreža, na primer, tipa Internet. Ovaj oblik komunikacije sposoban je da eliminiše problem vremenske razlike i geografske udaljenosti između poslovnih partnera vezan za naručivanje, isporuku, plaćanje i sl.

Kvalitetno iskorišćavanje korporativnog znanja, njegovo lociranje i sistematizacija, može biti presudno za generisanje novih ideja a samim tim u bolju prodaju, veći profit i bolji plasman na tržištu.

Kao što su skoro svi pronalasci u istoriji bili rezultat nekih potreba koje je trebalo zadovoljiti, tako je i Internet nastao kao rezultat potrebe za posebnim vidom komuniciranja između naučnih institucija i povezivanja kompjutera na daljinu. Vremenom kako se tehnologija vezana za Internet razvijala, otkrivale su se potrebe i problemi poslovnih organizacija a i običnih ljudi koje je bilo moguće rešiti ili olakšati primenom te tehnologije.

Danas, umesto konkurentske prednosti, izlazak preduzeća na Internet je postao uslov opstanka na tržištu. Već duži niz godina su pojmovi „E-mail“ i „E-poslovanje“ vrlo popularni u poslovnom svetu. Oni podrazumevaju način poslovanja, aplikacije i tehnologije koje povezuju preduzeđa, potrošače i razna udruženja koja izvršavaju privredne transakcije (razmenu robe, informacija i usluga) elektronskim putem (uobičajeno se misli na Internet kao elektronski medij).

Razvoj Interneta mogao bi da se poredi sa danas najrasprostranjenijim medijem, televizijom. Ona je počela davne 1939. godine na svetskoj izložbi u Njujorku, gde je emitovan prvi komercijalni televizijski program. Taj prvi program u istoriji prikazan je na ne više od stotinak prodatih televizora koji su tada koštali kao osrednja limuzina.Prihodi su ambiciozni inovatori očekivali od pretplate bogatih korisnika. Da su na tome ostali televizija bi i danas bila samo skupa igračka isključivo bogatih slojeva društva. Srećom, Internet je preskočio tu prvu pretplatničku fazu, i u startu omogućio svoj sadržaj širokim slojevima društva.