Politika dividendi

UVOD

Dividende predstavljaju prinos na akciju. Investiranje u akcije je rizičan posao. Po rizičnosti , invenstiranje u akcije se nalazi na suprotnoj strani od investiranja u risk free državne hartije . Kako vrednost akcija na tržištu varira u zavisnosti od ponude i tražnje , ali i od drugih neekonomskih faktora , tako i kompanije vode različite politike dividendi .

Politika dividendi ima veliki značaj za akcionare , a i za kreditore i druge investitore . Značajna je za akcionare , iz razloga što je pokazatelj njihovih investicija , dok za kreditore i druge investitore , predstavlja faktor ocenjivanja finansijskog zdravlja kompanije ,kao i izgleda budućih performansi kompanije .

Dividende predstavljaju raspodelu korporacijske imovine akcionarima na temelju procentualnog udela u vlasništvu .

Politika dividendi ima za cilj da utvrdi koji će se procenat prinosa isplaćivati akcionarima , da li će se uopšte isplaćivati i da li će se nijhova stabilnost održavati . Za razumevanje politike dividendi , trebalo bi znati da ovaj pojam vrlo često nije protumačen na pravi način .

Odluka kompanije o dividendi , često se meša sa drugim finansijskim i investicionim odlukama . U nekim slučajevima dividenda može predstavljati sporedni proizvod kapitalne budžetne odluke firme , jer neke kompanije plaćaju niske dividende , iz razloga što se ne brinu za budućnost firme i žele da zadržani prihod ulože u njen dalji razvoj . Ako pretpostavimo da mogućnosti za buduće investicije ne postoje i da se najavi povećanje dividendi , a da na berzi dodje do pada cena akcija , kakav je efekat promene u plaćanju dividende u gotovini , imajući u vidu strukturu kapitala i uslove pozajmljivanja ? Druga firma može finansirati kapitalne troškove zajmovima , što obezbeđuje novac za dividende i ovom slučaju dividenda firme je sporedni proizvod odluke o uzimanju zajma .

Politiku dividendi moramo razdvojiti od drugih problema finansijskog menadžmenta .
Novac koji se koristi za finansiranje uvećanih dividendi mora se negde nabaviti . Ako sredimo troškove i zajmove kompanije , postoji samo još jedan mogući izvor novčanih sredstava , a to je emitovanje novih akcija , jer dug i zadržani prihod imaju svoja ograničenja . Dug i zadržani prihod u strukturi kapitala po određenoj ceni mogu da se obezbede samo do određenog iznosa . Taj iznos se dobija kada se dug podeli sa procentualnim udelom u strukturi kapitala , odnosno zadržani prihod podeli udelom u strukturi kapitala . Zaduživanje preko dobijenog iznosa duga imaće veću cenu (kamatu) , a preko dobijenog iznosa zadržanog prihoda , kompanija će biti primorana da ide na emisiju akcija , koja će zbog floating cost – a imati višu cenu . Politika dividendi se može definisati i kao razmena između zadržanih prihoda na jednoj strani i plaćanje dividendi i emitovanja novih akcija na drugoj . Emitovanje akcija košta (zbog floating ili selling fees ) i nije uvek najbolje rešenje .

Ova vrsta razmene može delovati veštački u početku , ali zato ne postoji kompanija koja emituje akcije svaki put kada treba da plati dividende . Postoji mnogo kompanija koje plaćaju dividende i emituju akcije sa vremena na vreme , a emisiju novih akcija bi mogle da izbegnu samo ako bi im dividende bile niže . Mnoge druge firme plaćaju niske dividende i nemaju potrebu za emitovanjem novih akcija . Takve firme bi mogle da emituju nove akcije i povećaju dividende. Odgovor na pitanje kako možemo naći zlatnu sredinu je u politici dividendi !
POLITIKA DIVIDENDI

Teorije politike dividendi nastoje da daju odgovor na pitanje , kakva je uloga dividendi u maksimiziranju vrednosti akcija .

Politika dividendi ima za cilj da utvrdi koji će se procenat prinosa isplaćivati deoničarima , t.j. Kakav će biti pokazatelj isplate , vrsta dividendi i hoće li se održavati stabilnost dividendi .

U literaturi se ističu sledeće teorije o politikama dividendi :

 Teorija irelevantnosti dividendi ( M & M Irrelevance Theory )

 Teorija “ Vrabac u ruci “ ( Bird-in-the-hand Theory )

 Teorija porezne preferencije ( Tax Preference Theory )

 Teorije efekta klijentele ( Clientele Effect Theory )

 Teorije transakcionih troškova ( Transaction Cost Theory )

 Teorije slanja signala ( Information Signaling Theory )
Svaka od ovih teorija će kasnije biti obrađena posebno .

Tabela 1 nam pokazuje koliki porast dividendi možemo očekivati ukoliko korporacija koristi jednu od navedenih teorija .