Politika i moć

1.Psihološka teorija: polazi od moći kao ljudskog nagona. Borba za opstanak je ljudska sudbina. Ljudi se međusobno razlikuju po sposobnostima, sklonostima, posebno do duhovnoj i intelektualnoj snazi, karakteru, izdržljivosti.
Tomas Hobs: „Držim da je na prvom mestu žudnja za trajnom i neprestano uvek novom moći, opštim nagonom celog čovečanstva koji završava samo smrću“. On navodi postojanje prirodne potrebe ljudi za potčinjavanjem i poslušnošću opštoj vlasti radi svog dobra. Ali, u principu volja za moći je osnova egzistencije i opstanka.
Fridrih Niče smatra da ono što čovek hoće je višak moći. Adler je pod uticajem Ničea nagon za moći stavio iznad libida. Iza svake neuroze, po Adleru, stoji kompleks niže vrednosti koji se u težnji za moći kompenzira, upravlja zbivanjima u ličnosti da bi osigurao stabilnost osećanja i savladavanje potčinjenosti.
I danas se u objašnjavanju moći i vlasti poseže za psihičkim objašnjenjem strukture ličnosti i njenih nagona za moći. Primeri objašnjavanja su fenomeni fašizma, staljinizma i drugi.
2.Funkcionalna teorija: polazi od stava da je društvo nosilac moći i da ono raspolaže njome kao celinom. Po njima moć nije deljiva na grupe i individue (Parsons-moć je opšte sredstvo i metod u društvu). Moć se nalazi kod svih članova kao celine jer oni njome raspolažu.