Pomološke osobine ranih sorti kajsije

1. UVOD

Kajsija potiče iz Kine, gde se gajila još pre 5.000 godina. Iz Kine je početkom naše ere preneta u Srednju Aziju odakle se širila u druge delove sveta.
Svoje morfološke, fiziološke i biohemijske karakteristike formirala je u uslovima kontinentalnog podneblja, koje se karakteriše dugim, toplim letima, dugim, hladnim zimama i brzim prelazima između ovih krajnosti, bez značajnih temperaturnih kolebanja tokom zime i proleća (Miljković, 1991; Bulatović i Mratinić, 1997).
Značaj kajsije kao voćke proizilazi iz visoke biološke i hranljive vrednosti njenih plodova, koji sadrže mnoštvo hranljivih materija: ugljenih hidrata (među kojima dominira šećer saharoza, koji čini oko 69%), organskih kiselina (u proseku 1,19%), belančevina, pektina, tanina, provitamina A (u obliku beta karotina – prosečan sadržaj je 4,23 mg%), vitamin C (u proseku 5,87 mg%), vitamina P, folne kiseline, vitamina PP, vitamina E, vitamina B1, mineralnih materija, jodida. Vrlo je značajan provitamin A i jodidi, koji se kod drugih vrsta voćaka sreću u tragovima (Pejkić i Ninkovski, 1987). Zbog ovih karakteristika plodovi kajsije imaju veliku upotrebnu vrednost. Mogu se koristiti kao stono voće i za različite vidove prerade, kako u industriji tako i u domaćinstvu (sokovi, džemovi, marmelade, kompoti, rakije, sušenje, zamrzavanje i dr.).
Seme većine sorti kajsije, s obzirom na hemijski sastav, odlična je zamena za badem i lešnik i koristi se u konditorskoj industriji (sorte sa slatkom jezgrom).

2. Proizvodnja kajsije u svetu i Srbiji

Prema statističkim podacima o prosečnoj proizvodnji kajsije u svetu u periodu od 206-2010. godine, najveći proizvođač je Turska sa 599.052 t godišnje, što čini oko 17% ukupne svetske proizvodnje. Slede Iran, Uzbekistan, Italija, , Pakistan, Francuska, Alžir, Maroko, Japan i Španija. Ovih 10 zemalja proizvodi 68% svetske proizvodnje, dok na sve ostale zemlje otpada 32% .

Proizvodnja kajsije odvija se sa manje ili više uspeha na svim prostorima Srbije, ali je najveća koncentracija proizvodnje u rejonima Subotičko – horgoške peščare i okolini Beograda, Grocke, Smedereva, Požarevca, kao i na priobalnim terenima Zapadne Morave (šira okolina Čačka), Južne Morave – Ponišavlje, okolina Prokuplja i Vranja. Iz ovih podataka se može zaključiti da je proizvodnja kajsije kod nas nedovoljna i da ne odgovara mogućnostima i potrebama naše zemlje (Veličković, 2002).

3. Ekologija kajsije

Svetlost utiče na stabla kajsije svojim intenzitetom, kvalitetom, trajanjem i periodičnošću osvetljavanja. Kajsija je heliofitna vrsta. Broj časova osunčavanja zavisi od mesta do mesta gde se kajsija nalazi. Južni položaji imaju najviše časova, a severni najmanje.
Toplota. Kajsija uspeva u umerenom pojasu. Za njeno gajenje neophodna je suma temperatura od 2.500°C. U prirodnom zimskom odmoru, koji je za kajsiju vrlo kratak, izdržava do -25°C sa manjim štetama, a u prinudnom delu zimskog odmora temperature od –18°C nanose katastrofalne štete. Važne su temperature u vreme cvetanja, kao i kasni mrazevi u toj fazi i po zametanju plodova. Za zametanje plodova kritična temperatura je od -1°C. Ako mraz traje duže od 3-4 h, fatalne posledice može da nanese i temperatura od –0,5°C. Niske temperature mogu u znatnoj meri oštetiti i mlade plodove a time umanjiti rod.
Voda. Kajsija dobro izdržava sušu , ali je ipak važno da u periodu diferenciranja cvetnih pupoljaka ne oskudeva u vodi, jer u slučaju nedostatka vlage izostaje formiranje cvetnih pupoljaka. Plodovi se sporo razvijaju u slučaju nedostatka vode. Kritične faze za rodnost i kvalitet plodova su: pre cvetanja, u vreme okoštavanja endokarpa, u periodu nalivanja plodova, posle berbe i u jesen kad se završava rastenje korena i uskladištenje rezervne hrane za iduću vegetaciju. Višak vlage u zemljištu uzrokuje asfikciju korena, pogotovu ako je kalemljena na kajsiju, breskvu ili badem. Kajsija je dobro obezbeđena vodom kada se vlažnost zemljišta kreće 70 – 80% od poljskog vodnog kapaciteta.
Položaj. Kajsija kod nas se gaji do 600 m nadmorske visine. Za podizanje zasada ne preporučuju se ravničarski tereni. Preporučuju se tereni sa nagibom do 5°, isključujući zatvorene položaje, gde je nepovoljna vazdušna drenaža. Za terene čiji nagib prelazi 8° potrebno je izvršiti terasiranje.
Zemljište za gajenje kajsije treba da bude bude porozno .Odnos gline i peska treba da bude 60:40 tj. da su laka, rastresita, dovoljno propusna za vodu i vazduh i da imaju izvanrednu poroznost. Najpovoljnija je pH 6-7,5. Optimalna količina humusa je oko 3%, fosfora (P2O5) od 5-7 mg/100g vazdušno suvog zemljišta, a kalijuma (K2O) od 18-20 mg/100g vazdušno suvog zemljišta.