Poslovna etika

Uvod

Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća, načina rada i sticanja profita, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje, nameće se jedno pitanje – večita dilema: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se može postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, načinu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi.

Mnogi će konstatovati da istoriski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i način rada, pogotovu upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Neki će možda reći da ekonomija nema nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima onih koji će, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude.

Na drugoj strani postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva.

U današnje vreme označeno kao doba globalizacije, ova dva suprotstavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i urgentniji odgovor oji će biti potkrepljen svestranijim interdiciplinarnim istraživanjem.

Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije tako i u onim nerazvijenim ekonomijama i drustvenim prostorima. Kako kaže Džon Kosta, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do lažnih troškova menadžera.

Pojam i definicija poslovne etike

Etika se određuje kao nauka o moralu ili etosu. Potiče od grčke reči ethos ili običaj,odnosno etika. U filozofiji se vezuje za istraživanje i procenjivanje moralnih vrednosti- onoga što je dobro ili što nije dobro, šta treba a šte ne treba da bude.

Etika je grana filozofije morala koja se bavi moralnim sudovima, standardima i pravilima ponašanja. Postoje tri teorijsko-metodološka pristupa etici:

a) Teorijski pristup- podrazumeva teorijsku analizu, objašnjenje i razumevanje morala
b) Normativni pristup- odnosi se na spoznaju normi dobrog, pravičnog i ispravnog
c) Praktično-normativni- znači njihovu aplikaciju u praksi.

Moguće je razlikovati i sociološki, filozofski i psihološki pristup.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi, koji dominiraju u interpersonalnoj komunikaciji. Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa poslovne kulture i etike u poslovanju. Poslovna kultura je od značaja, jer se temelji na opštoj kulturi, kulturi govora i lepog ponašanja i kulturi usmene i pismene komunikacije .

Dakle, predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima, njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Etika je pre svega praktična i usmeravajuća.

Etika se obično deli na dve celine: opštu, ili teorijsku etiku, i posebnu, ili primenjenu etiku. Opšta etika izlaže i verifikuje opšte principe i pojmove moralnog poretka. Specijalna etika primenjuje ove opšte principe na raz novrsne čovekove odnose i određuje čovekove dužnosti. Poslovna etika kao pokret podrazumev a da je etika oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov niti išta drugačiji od razgovora o etici na ma kojem drugom području ljudskog pregnuća.

U oblasti poslovne etike, mora se razmotriti osnovno pitanje koje se odnosi na razliku između društvene odgovornosti i etike. Da bi se razjasnilo ovo pitanje treba reći da ključnu razliku između ova dva srodna pojma čini razlikovanje između kolektivnosti i individualnosti. Pojednostavljeno, drušvena ili korporacijska odgovornost odnosi se na širenje organizacione odgovornosti, posebno u odnosu na neposredno okruženje u kojem posluje korporacija; etika se odnosi na ponašanje pojedinca rukovođenog vrednostima. Ako se prihvati stav da organizacije treba da učestvuju u razvoju etičkih standarda treba mu pristupiti sa tri stanovišta: individualna dimenzija, uticaj grupe i kolega- pripadnika istog poslovnog ranga, organizacione strategije.