Povećanje efikasnosti preduzeća radi prevazilaženja ekonomsko-finansijske krize

Uvod
Kriza u protekloj deceniji prouzrokovala je makroekonomsku nestabilnost, gubitak tržišta i izolaciju od tehnološkog napretka. Naime, krizno stanje je uočljivo kod mnogih organizacija u Srbiji što se manifestuje kroz opadanje tržišnog učešća i rentabiliteta, povećano zaduživanje, neadekvatno investiranje i namnožavanje novih poslovnih poduhvata na račun primarnog posla. Pored toga, privreda je suočena sa kolebljivom ekonomskom tranzicijom i istovremeno sa nepredvidivim efektima globalne ekonomske krize, što dodatno pogoršava aktuelno stanje domaćih preduzeća. Međutim, važno je napomenuti da je poslovanje preduzeća jedinstven proces i da je njegova podela na faze rasta i razvoja i faze kriza uvedena da bi se olakšala analiza preduzeća u pojedinim zonama performansi njegovog poslovanja. Pojmovi rast, razvoj i kriza, arbitrarne su prirode i zavise od usvojenih kriterijuma (mera kvaliteta). Svako organizovanje je suprotstavljanje prirodnom rastu entropije, odnosno suprotstavljanje neredu i neuređenosti kao prirodnom stanju stvari. Simptomi krize imaju karakteristiku da uglavnom ukazuju na situaciju u preduzeću. Redosled nastajanja je takav da najpre nastaje strategijska kriza, zatim kriza uspeha i na kraju kriza likvidnosti.

1. ULOGA „POSLOVNIH ANĐELA“ U FINANSIRANJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
Za finansiranje svog poslovanja, preduzeća koriste sopstvena i tuđa sredstva. Nekada zato što preduzeća nemaju dovoljno sopstvenih, a nekada zato što su pozajmljena sredstva jeftinija. Cena pozajmljenih sredstava zavisi od njihove vrste. Kao investitori mogu se javiti: banke, investicioni fondovi, tržište kapitala, strateški partneri, država, „poslovni anđeli“ i zalagaonice. Organizacija mora da ispunjava posebne uslove,da bi bila korisnik sredstava investitora. Kada organizacija preceni svoje sposobnosti blagovremenog vraćanja pozajmljenih sredstava,ona ulazi u period recesije,poznatijem kao krizni period. Tom prilikom,investitori gube svoja sredstva,a korisnici tuđih sredstava (dužnici) dovode svoje poslovanje do ivice propasti,čime su primorani da smanje svoje aktivnosti,što dovodi do velikih socijalnih problema,ili propadaju. Kao prvu pomoć,organizacije mogu iskoristiti pomoć države,koja će im pomoći direktnim investiranjem ili preko subvencionisanja bankarskih kredita,jer strateški partneri nisu dovoljno jaki da preuzmu finansijski teret svojih partnera. Organizacija može da se osloni i na netransparentne investitore: zalagaonice i „poslovne anđele“. Najpogodniji su za mala i srednja preduzeća, jer nisu dovoljno finansijski jaki da zainteresuju velika preduzeća. Od zalagaonice je moguće pozajmiti novac samo na nekoliko dana da bi se prebrodio jaz između obaveza i potraživanja.
„Poslovni anđeli“ su bogati pojedinci koji investiraju novac, znanje i iskustvo u novoosnovana mala i srednja preduzeća.
Na ovaj način,dobitak je obostran,jer preduzetnici početnici dobijaju početni kapital koji će im pomoći u sticanju sopstvenog kapitala i razvijanju preduzeća,a investitori („poslovni anđeli“) očekuju visok godišnji prinos na svoje investicije. Kako bi mala i srednja preduzeća privukla „poslovne anđele“,moraju imati primamljiv i dobro razrađen biznis plan,kako bi „poslovni anđel“ bio siguran da ulaže u preduzeće sa perspektivom, koje će uvećati vrednost njegove investicije u budućnosti.
U Srbiji ima primera da su u 2007. i 2008. godine nastupali kao privatni investicioni fondovi preko dokapitalizacije privatnih preduzeća koja se ne kotiraju na berzi, a 2009. godine je najavio svoj nastup i najbogatiji Čeh, Petr Kelner. U Ukrajini je nastupio sa italijanskom osiguravajućom kompanijom Generali, a meta su mu bile atraktivne akvizicije. Za Srbiju nije obelodanio svoje poslovne namere.

1.1. „Poslovni anđeli“ kao investitori i šta oni očekuju.
„Poslovni anđeo“ je osoba koja spašava neki poduhvat od propasti ili od nepoželjnih posledica izazvanih njegovim propadanjem.
„Poslovni anđeli“ očekuju visok prinos od investiranja svoje imovine u tuđe poslove,kao i brzo uvećanje tog prinosa.
Profesor William Wetzel na Univerzitetu u Nju Hempširu je osnovao 1978. godine the Center for Venture Research i postavio sebi zadatak da utvrdi profil današnjeg „poslovnog anđela“. Po njemu, prosečan „poslovni anđeo“ u SAD je :
• star 47 godina, fakultetski obrazovan, samozaposlen, sa godišnjim neto dobitkom od 90.000$, a investira 37.000$ po poduhvatu,
• najveći broj „anđela investitora“ investira „kod kuće“, odnosno u poduhvate u lokalnoj zajednici, od 50 do 150 milja od mesta stanovanja ili radnog mesta,
• predstavljaju najveći eksterni izvor kapitala za mala preduzeća i zato od 10 „anđela investitora“ 9 ulaže u start-up preduzeća sa oko 20 zaposlenih,