Praktikum iz izabranog sporta – Odbojka

ISTORIJAT IZABRANE SPORTSKE GRANE – ODBOJKA

William G. Morgan (1870 – 1942), rođen u državi New York ostao je zapisan u povesti kao stvoritelj odbojke, koju je originalno nazvao “Mintonette”. Morgan je diplomirao na Springfield Collegeu gdje je upoznao James Naismitha, koji je 1891. godine izmislio košarku. Godinu dana nakon što je diplomirao, Morgan odlazi na Holyoke (Massachusetts), gde dobija mesto direktora fizičkog vaspitanja. To mesto mu je omogućilo direktan uticaj na vežbe za rekreaciju, kao i razvoj sporta.
Njegovo vođstvo je odlično prihvaćeno i njegovi razredi su se svakodnevno povećavali. Shvatio je da bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmičarsku igru kako bi svoj program učinio raznovrsnijim. Košarka mu se učinila kao dobar izbor, ali samo za mlađe članove, za one malo starije mu je trebala neka manje nasilna.
U to vreme Morgan nije nigde mogao pronaći igru koja je sličila odbojci, pa ju je on stvorio iz svojih osobnih metoda treniranja i rekreacije. Opisujući svoje prve eksperimente, Morgan je rekao: “U potrazi za odgovarajućom igrom, prvo mi je tenis pao na pamet, ali za njega su nam bile potrebne loptice, reketi, mreža i ostala oprema pa sam od njega odustao, no ideja mreže mi se učinila zgodnom. Podigli smo mrežu na visinu od 1,98 metar, iznad glave prosečnog muškarca. Uz to nam je trebala i lopta. Prvo mi je pala na pamet košarkaška, ali ta je bila prevelika i preteška.”
Na kraju, Morgan je zamolio da u tvrtci A.G. Spalding i Bros. naprave odgovarajuću loptu, što su ovi i učinili. Napravili su kožnu loptu, čiji je opseg bio oko 65 cm, a težina oko 300 grama. Nakon toga, Morgan, s još dva prijatelja, piše prva pravila odbojke.
Početkom 1896. godine u Springfieldu na YMCA Collegu organiziovana je konferencija gdje su se okupili svi direktori fizičkog vaspitanja YMCA-a. Na toj konferenciji je Morgan prvi put demonstrirao novostvorenu igru. Složio je dve ekipe od po pet igrača koji su pre same konferencije odigrali “Mintonette”. Morgan je prisutnima objasnio da se je ova igra predviđena za dvoranu, ali da se može igrati i na otvorenom. U igri je mogao učestvovati neograničen broj igrača, a glavni cilj je bio održavati loptu u vazduhu, iznad mreže, s jedne strane na drugu.
Igra je na konferenciji vrlo dobro prihvaćena samo je promenjeno ime u “Volley ball”. Zanimljivo je spomenuti da se tokom godina ime nije menjalo, osim što je 1952. godine odlučeno da će se pisati kao jedna reč (Volleyball).
Morgan je još poradio na pravilima igre i 1897. godine je izašao prvi priručnik s glavnim podacima o igri i kao dodatak su izašla i prva pravila odbojke.

Razvitak odbojke u svetu

Odbojka se u početku širila po SAD putem sveučilišta, da bi se 1900. godine pojavila i u Kanadi, čime je Kanada postala prva strana zemlja u kojoj se počela igrati odbojka. Nakon toga počinje se širiti na sve strane sveta: na Filipine, u Kinu, u Burmu, u Indiju, Japan, Meksiko, Europu, Afriku … Do 1913. se odbojka u Aziji toliko razvila da je uključena u program Daleko-istočnih Igara, organiziranih u Manili. Važno je napomenuti da se u Aziji odbojka dugo godini igrala sa 16 igrača u polju, da bi se povećao broj sudija.

U Americi je 1916. godine 200 000 ljudi igralo odbojku, što na sveučilištima, što u školama, a igrali su je i muškarci i žene.

1918. pravila su promenjena. Broj igrača limitiran je na šest i dogovoreno je da će dozvoljeni broj odbijanja lopte biti tri puta.

Do 30-ih godina odbojka je bila prvenstveno sport za zabavu i rekreaciju, koja se u različitim zemljama igrala po različitim pravilima, pa je postojalo samo par međunarodnih turnira. Uglavnom su se odigravali turniri na državnim razinama i putem njih je odbojka postajala sve zanimljiviji i takmičarski sport, koji iziskuje sve više psihičke i fizičke snage. 18. aprila 1947. godine stvorena je Međunarodna odbojkaška federacija FIVB u Parizu u svrhu promoviranja odbojke u svetu, stvaranja zajedničkih pravila igre, organiziranja međunarodnih turnira, te uvrštavanje odbojke u program Olimpijskih igara. FIVB je prvo uključivala 14 država članica, a danas ih ima 218, čime je najveći međunarodni sportski savez na svetu.

•     1948. godine u Rimu je održano 1. Europsko prvenstvo u odbojci.
•     1949. održano je u Pragu 1. Svetsko prvenstvo.
•     1952. odigrano je 1. Svetsko prvenstvo za žene u Moskvi.

U tom razdoblju širom sveta se osnivaju nacionalne odbojkaške federacije.

•     1955. u Tokiju je odigrano prvo prvenstvo Azije.
•     1957. odbojka biva uvrštena u program Olimpijskih igara, a prve Olimpijske igre na kojima je zaigrana održane su 1964. godine u Tokiju.

90-tih godina 20. veka raste popularnost i uticaj odbojke na pesku, varijante odbojke koja se igrala uglavnom na plažama na zapadnoj obali SAD-a i Brazila. Rast popularnosti te varijante kulminira uvrštavanjem odbojke na pesku u program Olimpijskih igara 1996.

Tokom zadnje dekade odbojka doživljava sve veći rast, a kvaliteta i masovnost na međunarodnim takmičenjima neprestano raste.

Razvitak odbojke kod nas

U našu zemlju odbojku je 1924. godine doneo g. Vilijam Vajland, profesor folklora i narodnih sportova iz Ouklenda (Kalifornija), kada je u organizaciji Crvenog krsta održao niz predavanja i demonstracija američkih sportova u Beogradu i Novom Sadu. Veruje se da njegov dolazak označava početak odbojke na ovim prostorima, a 1924. se smatra za godinu kada je prvi put odbojkaška lopta došla u Srbiju. Odbojkaški sport je bio poznat našoj javnosti i pre ovog događaja, ali javna utakmica sa zvaničnim odbojkaškim pravilima nije mogla biti održana ranije.

Ipak, pre II svetskog rata nije postojalo organizovano takmičenje u našoj zemlji. Odbojka je predstavljala jednu od vežbi i dopunski sport u okviru Sokolskih društava, koja su je u to vreme jedina praktikovala. Na dopisnici sa desne strane se vidi primer rasporeda vežbi Jugoslovenskog sokolskog saveza.

Odbojkaška takmičenja sokolskih društava igrana su po župama, kao Župska prvenstva, o čemu svedoči i karta za utakmice u Staroj Pazovi iz 1932. godine koju možete videti na slici sa leve strane. Nezvanično, odbojku su igrali studenti na fakultetima, učenici po višim školama i gimnazijama, kao i članovi raznih gimnastičkih društava. U to vreme, odbojka nije zahtevala skupe rekvizite i posebne uslove za pravljenje terena, tako da je ovaj sport bio dosta razvijen i igrao se po letovalištima, plažama, parkovima itd. Na slici sa desne strane možete videti kompleks igrališta i vežbališta Muške realne gimnazije u Novom Sadu iz 1935. godine sa terenom za odbojku.

U periodu okupacije, između 1941. i 1944. godine, odbojka se igrala veoma aktivno, održavana su brojna takmičenja, a sve više sportskih klubova je osnivalo svoje odbojkaške sekcije. Na slici ispod može se videti detalj sa odbojkaške utakmice odigrane 1942. godine između klubova SK 1913 i Bob, negde na Tašmajdanu.

Odbojkaški savez je osnovan 1946. godine u okviru Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije. Godinu dana kasnije, 1947. godine, osnovana je Svetska odbojkaška federacija (FIVB), a tadašnja Jugoslavija je bila jedan od 14 osnivača (uz Belgiju, Brazil, Čehoslovačku, Egipat, Francusku, Holandiju, Mađarsku, Italiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Urugvaj i SAD).

Od 13. februara 1949. godine, Odbojkaški savez je postao samostalna sportska organizacija. Dve godine kasnije, na Evropskom prvenstvu za seniorke održanom u Parizu, stigla je i prva medalja za naš sport – Ženska odbojkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila je bronzanu medalju.

Taj uspeh su ponovili seniori 1975. godine kada je naša zemlja prvi put u istoriji bila domaćin najvećeg evropskog takmičenja u muškoj i ženskoj konkurenciji. Naši odbojkaši su u poslednjem meču Finalne grupe pobedili Bugarsku sa 3:0 u prepunoj Hali “Pionir” u Beogradu i okitili se bronzanom medaljom, ukrasivši tako besprekornu organizaciju prvenstva u našoj zemlji.

Uporedo sa razvojem odbojke u našoj zemlji, ovaj sport se razvijao i u svetu, a konačnu potvrdu i priznanje dobio je 1964. godine uvrštavanjem u zvanični program Olimpijskih igara.

Najveći uspeh naših odbojkaša vezuje se upravo za Olimpijadu i osvajanje zlatne medalje 2000. godine u Sidneju. Kao što se vidi na slici sa desne strane, “Plavi momci” su se tog 1. oktobra u 16.13 h po lokalnom vremenu popeli na pobedničko postolje i zakoračili na put slave i besmrtnosti.