Preduzetnička anaiza kroz ključne faktore razvoja preduzeća

1. UVOD

Savremena preduzeća koja deluju u uslovima tržišnog privređivanja odlikuju se prisustvom preduzetničkog duha u svim fazama njihovog razvoja. Pri tome se preduzetništvo tretira kao ključno delovanje vlasnika (samostalnih preduzetnika, akcionara i dr.) na razvoj njihovih preduzeća. Otuda se preduzetnikom smatra fizičko lice koje ulaže svoj kapital i rad u određeno preduzeće sa namerom da time ostvaruje dobit, uz posledično preuzimanje poslovnog rizika. S tim u vezi, menadžer preduzeća se poima kao lice kome su vlasnici poverili ulogu rukovodioca preduzeća, dok menadžment čine lica koja upravljaju (vlasnici) i rukovode (menadžeri) preduzećem.

Potreba stalnog razvoja savremenog preduzeća proističe iz zakonitosti dejstva tzv. životnog ciklusa preduzeća koje je posledica sve ubrzanijeg menjanja tržišne tražnje pod dejstvom praktične implementacije novih naučno-tehnoloških saznanja. U vezi toga treba istaći da se zakonitost životnog ciklusa preduzeća svodi na nezaobilazne faze njegovog rođenja, rasta, stagnacije i propadanja. Puno dejstvo ovih faza podrazumeva da određeno preduzeće ne menja svoje konstitutivne karakteristike u vremenu trajanja.

Da bi se neutralizovalo (ili bar usporilo) delovanje životnog ciklusa svakog preduzeća, u smislu izbegavanja faza stagnacije i propadanja, savremeni menadžer treba da prati fazu rasta svog preduzeća i da blagovremeno zamenjuje tržišno „istrošene“ proizvode/usluge sa modifikovanim ili potpuno novim tržišno atraktivnim proizvodima/uslugama, uz neprekidno insistiranje na podizanju stručne kompetentnosti i radne motivisanosti zaposlenih u preduzeću. U protivnom, prema pomenutoj zakonitosti ograničenog životnog ciklusa svakog preduzeća koje se ne menja, njegovo preduzeće će nužno zaći u fazu stagnacije i zatim ubrzanog propadanja.

U tom kontekstu, najbolju zaštitu preduzeća od punog dejstva navedenog životnog ciklusa preduzeća predstavlja implementacija njegovog savremenog strateškog upravljanja. Naime, to upravljanje podrazumeva potrebu da preduzeće projektuje takav svoj dalji razvoj kojim će se osujetiti dejstvo zadnjih faza životnog veka, tj. faze stagnacije i faze propadanja. Ključni uslov za takav razvoj preduzeća predstavlja neophodnost da njegovi nosioci menadžmentskih funkcija raspolažu određenom razvojnom kompetentnošću kao kombinacijom određenih sposobnosti i stručnih znanja.

Takva razvojna strategija vezana je za mnoštvo uticajnih faktora, u koje naročito spadaju: raspoloživi intelektualni potencijali zaposlenih, zatim agresivno interno generisanje i korišćenje radnih inovacija, kao i izvođenje investicionih poduhvata u cilju tržišno usmerene modernizacije zastupljenih proizvoda/usluga.

U tom smislu u radu su dati primeri uspešnog razvoja preduzeća koji su svoju poslovnu uspešnost ostvarili prvenstveno adekvatnim strateškim upravljanjem, koje je za cilj imalo prilagođavanje preduzeća promenama na ciljnom tržištu prodaje i izazivanjem tih promena ponudom potpuno novih svojih proizvoda/usluga.

Najzad, sve ovo je naročito bitno za naša preduzeća koja usled tekućih otežanih uslova privređivanja izazvanih nepovoljnim nasleđem i tranzicijom, zapadaju u puno dejstvo svih faza životnog ciklusa preduzeća. Naime, menadžmentski organi naših preduzeća očigledno nisu dovoljno upoznati sa dejstvom životnog ciklusa preduzeća i sa merama kojima se mogu uspešno suprotstaviti dejstvu negativnih faza tog ciklusa u koje u prvom redu spada kreiranje i primena adekvatne strategije razvoja njihovih preuzeća. Ovo, pored ostalog, zahteva da se na našem visokom obrazovanju i kasnijem usavršavanju značajno pojača izučavanje teorije savremenog razvoja preduzeća.

Iz tog razloga cilj ovog rada je da pruži potrebna znanja za praćenje i analizu preduzetničkih ciklusa u fazama razvoja preduzeća.