Problem korupcije u javnom sektoru

Uvod
Pod pojmom javni sektor podrazumevaju se razni oblici organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putem kojih država, odnosno njeni lokalni organi, obezbeđuju ostvarivanje određenih interesa u pojedinim oblastima privređivanja. Javni sektor podrazumeva i deo nacionalne privrede za koju država ima određenu odgovornost.
Brojne su i veoma razuđene delatnosti i funkcije koje su na osnovu ustava, zakona i drugih propisa stavljene u zadatak državi i njenim organima i koje ona mora da realizuje da bi se ostvarili tzv. opšte korisni ciljevi. Posebne su i obimne delatnosti savremene, tržišno orijentisane države. Zapravo, radi se o čitavom nizu funkcija i zadataka javnog karaktera koji postoje na nivou savremene države, nezavisno od toga kako je ona društveno-politički organizovana (kao unitarna ili federativna državna zajednica, sa većim ili manjim stepenom političke decentralizacije).
U procesu podmićivanja odnosno korupcije, postoje najmanje dva učesnika. Onaj koji podmićuje zove se koruptor a koji se podmićuje je korumpirani. Sama ta transakcija ima cenu i korist za njihove aktere. Mito predstavlja cenu kojom se dve strane neformalno i tajno obavezuju da će ispoštovati dogovor. A koristi su različite za svakog od učesnika. Kao mito obično se daje novac, ali i druga metarijalna i nematerijalna dobra(pokloni, napredovanje na poslu, rešenje stambenog pitanja itd).
Između davanja mita i činjenja tražene usluge ne mora da postoji vremenski sled, što sa svoje strane otežava uočavanje i istraživanje korupcije. Podmićuje se javni službenik, ili više njih, koji na taj način stiče protivzakonite koristi. Na drugoj strani nelegalno prisvajanje dobitaka sleduje i koruptoru. Vrednost dobitka zavisi od vrednosti usluge koju traži i trasakcionih troškova. To su:« oni troškovi koje je potrebno podmiriti da se određena transakcija uopšte obavi «. Razlikovanje običajnog poklanjanja(vezanog za određene važne događaja u životu pojedinca i njegove porodice) od korupcije kao nelegalne, odnosno skrivene delatnosti je veoma važno. Za razliku od korupcije autori ističu da postoji i organizovani kriminal, koji je najčešće povezan s korupcijom. U njemu učestvuju kriminalci koji podmićuju javne službenike, policiju, sudije, članove vlade radi zaštite svojih interesa i/ ili donošenja zakonskih rešenja kojima se ti interesi unapređuju.
1. Pojam i ciljni zadaci javnog sektora
Pod pojmom javni sektor podrazumevaju se razni oblici organizovanosti pojedinih privrednih subjekata putem kojih država, odnosno njeni lokalni organi, obezbeđuju ostvarivanje određenih interesa u pojedinim oblastima privređivanja. Javni sektor podrazumeva i deo nacionalne privrede za koju država ima određenu odgovornost.
Brojne su i veoma razuđene delatnosti i funkcije koje su na osnovu ustava, zakona i drugih propisa stavljene u zadatak državi i njenim organima i koje ona mora da realizuje da bi se ostvarili tzv. opšte korisni ciljevi. Posebne su i obimne delatnosti savremene, tržišno orijentisane države. Zapravo, radi se o čitavom nizu funkcija i zadataka javnog karaktera koji postoje na nivou savremene države, nezavisno od toga kako je ona društveno-politički organizovana (kao unitarna ili federativna državna zajednica, sa većim ili manjim stepenom političke decentralizacije).
Delatnosti i funkcije države i njenih organa uobičajeno nazivamo javnim potrebama. Naime, pojedinac može sopstvenim snagama pribaviti sebi hranu, obezbediti stanovanje, obuću i odeću, odnosno zadovoljiti deo ličnih potreba. Ali, unutrašnja i međunarodna bezbednost, zdravstvena zaštita, obrazovanje, kultura, socijalna sigurnost, i čitav niz drugih potreba sa aspekta društveno-ekonomskog razvoja, zavise od postojanja i organizovanog delovanja upravo za to predviđenih državnih organa i institucija. Te i takve potrebe, za čiju je realizaciju potrebno postojanje države sa svim njenim organima i institucijama nazivaju se, kako je već rečeno, javnim potrebama.
Sve javne potrebe odnosno funkcije i delatnosti države možemo svrstati u nekoliko ključnih grupa.
Prvu grupu čine klasične funkcije države vezane za funkcionisanje političkog i ekonomskog sistema (državna administracija na svim nivoima državne organizovanosti). U drugoj grupi radi se o potrebama međunarodne bezbednosti zemlje, što podrazumeva i postojanje (vojne) sile. Veličina ovih potreba je u direktnoj zavisnosti od spoljnopolitičke situacije.
Treću grupu formiraju potrebe unutrašnje bezbednosti u pogledu zaštite slobode i prava građana, njihove imovine, kao i zaštite postojećeg, političkog, pravnog i ekonomskog sistema i poretka. U pitanju su funkcije organa unutrašnjih poslova, ali i pravosudnih organa i organa tužilaštva i pravobranilaštva.
U četvrtoj grupi se nalaze funkcije socijalne sigurnosti građana. U pitanju su u savremenom smislu reči dve podgrupe funkcija. Najpre, reč je o funkcijama obaveznog socijalnog osiguranja (penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti). Pored toga, ova funkcija podrazumeva i delatnost države i njenih organa u sferi socijalnog zbrinjavanja i zaštite svih građana koji su iz bilo kojih razloga ostali bez (dovoljne) ekonomske snage da u datim uslovima mogu da žive i egzistiraju.
Petu grupu formiraju funkcije u tzv. društvenim delatnostima koje su veoma brojne, a obuhvataju: obrazovanje, nauku, kulturu, fizičku kulturu i sl.
Šestu grupu čine funkcije u domenu ekonomske politike i privrednog razvoja.
U sedmoj grupi se nalaze vanredne funkcije države i njenih organa i institucija uslovljene nepredvidivim događajima većih ili manjih razmera kako u zemlji, tako i u svetskom okruženju. U pitanju su nesporne funkcije države u slučajevima elementarnih nepogoda, poremećaja spoljnopolitičkih uslova (rat), unutrašnjih političkih i socijalnih poremećaja, itd.