Proizvodnja injekcija

1. Uvod
Po propisu Ph. Jug. injekcije su rastvori, suspenzije ili emulzije ili sterilni čvrsti lekovi koji su punjeni u bočice ili ampule, a rastvaraju se ili suspenduju dodatkom sterilnih rastvarača odnosno vehikulama neposredno pred aplikaciju. Rastvarač je najčešće voda, fiziološki rastvor, biljna masna ulja ili sintetski estri viših masnih kiselina.
Injekcije su sterilni, dozirani farmaceutski preparati za parenteralnu primenu, koji se primenjuju pomoću hipodermalne igle.Izraz parenteralno potiče od grčke reči: para,  što znači mimo, pored i enteron – crevo. To znači da se ovi preparati ne unose preko digestivnog trakta ili drugim putem.
Parenteralnim način aplikacije ima niz prednosti nad nekim drugim oblicima aplikacije. Parenteralno aplikovan lek brže ispoljava svoje terapeutsko dejstvo. Lek aplikovan parenteralnim putem potpuno se resorbuje ili se može postići produženo dejstvo, može se nadoknaditi izgubljena tečnost i krv i obezbediti veštačka ishrana bolesnika.
Prema mestu aplikacije injekcije se mogu podeliti na:

•     Intravenske injekcije – Injekcioni rastvor se ubrizgava u venu i time lek direktno ulazi u krvotok. Injekcioni rastvori koji se aplikuju intravenski moraju da budu potpuno bistri, er čvrste čestice mogu da dovedu do fatalnih posleica. Suspenzije i  uljani rastvori ne smeju se davati intravenski.
•     Subkutane injekcije – To su injekcioni rastvori koji se aplikuju u potkožno tkivo gde se nalaze kapilarni krvni sudovi i limfa, tako da dolazi do brze resorpcije. Aplikuju se obično pod kožu nadlaktice, čiji volumen ne prelazi 1 ml, retko 2 ml.
•     Intradermalne (intrakutane injekcije) – To su injekcije koje se ubrizgavaju u kožu, odnosno u prostor izmedju rožnatog dela kože i epiderma.Aplikuju se u vrlo malim količinama od 0,05 ml – 0,2 ml.
•     Intramuskularne injekcije – Upotrebljavaju se ako se želi brzo delovanje leka. Daju se u količinama od 2 – 10 ml. Aplikacija leka u mišićno tkivo omogućava brzu resorpciju leka.
•     Intralumbalne (intraspinalne) injekcije – Injekcije koje se ubrizgavaju na odredjena mesta u kičmeni kanal, odosno u cerebro – spinalnu tečnost. Volumen rastvora koji se ubrizgava je do 20 ml.

Pored ovih oblika aplikacije, injekcije se mogu aplikovati i u pojedine organe:

•     Intraarterijalna aplikacija – u arteriju,
•     Intraperitonealno – aplikacija u trbušnu šupljinu,
•     Intrakardijalno – u srce,
•     Intrapleuralno – u pleuralnu šupljinu,
•     Intrasternalno – u grudnu kost,
•     Intranazalno – u sluzokožu nosa,
•     Intraneuralno – u nerv,
•     Perineuralno – u neposrednu blizinu nerva.

Farmakopeja zahteva da injekcije koje se aplikuju subkutano, u centralni kanal kičmene moždine, ventrikule mozga, šupljine zglobova, koštanu srž i očnu šupljinu,  moraju da budu izotonične sa krvnim serumom, kao i injekcije koje se pojedinačno aplikuju u količini većoj od 10 ml.
pH vrednost injekcionih rastvora, ako nije drugačije propisano, mora da bude od 5,0-8,0.
Supstance za izradu injekcija moraju da odgovaraju propisima Farmakopeje. Voda za rastvaranje lekova mora da odgovara propisu za vodu za injekcije ( Aqua pro injekcione), a ulja propisu za upotrebljeno neutralno ulje.