Racunarske mreze

Uvod

Iako je računarska industrija još uvek mlada u poređenju s drugim industrijama (npr. sa automobilskom industrijom i vazdušnim transportom), računari su zabeležili neverovatan napredak za srazmerno kratko vreme. Tokom prve dve decenije svog postojanja računarski sistemi su bili strogo centralizovani, obično unutar jedinstvene prostorije. Često je ta prostorija imala staklene zidove kroz koje su posetioci mogli da se dive velikom elektronskom čudu. Kompanije srednje veličine ili univerziteti mogli su imati jedan do dva računara, dok su velike institucije imale najviše par desetina. Pomisao da će za dvadesetak godina računari iste snage biti veličine poštanske marke i proizvoditi se u milionskim serijama bila je čista naučna fantastika.

Stapanje računara s komunikacijama imalo je snažan efekat na način organizovanja računarskih sistema. Ideja „računskog centra” – prostorije s velikim računarom u koju korisnici donose svoje podatke na obradu – potpuno je prevaziđena. Stari model po kome je jedan računar zadovoljavao sve potrebe organizacije zamenjen je modelom u kome posao obavlja veći broj zasebnih, ali međusobno povezanih računara. Takvi sistemi su nazvani računarske mreže (engl. computer networks).

Izrazom “računarska mreža” označavaćemo skup nezavisnih računara, međusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom. Za dva računara se kaže da su povezana ako mogu međusobno razmenivati podatke. Sama veza ne mora da bude izvedena bakarnom žicom, mogu se upotrebiti optičko vlakno, mikrotalasi, infracrveno zračenje i komunikacioni sateliti.

Neposredno nakon pojave prvih računara, ranih pedesetih godina, kada se i uvodi obrada podataka na prvim poslovnim računarima, počelo se razmišljati o komunikaciji između računara, odnosno o razmeni podataka između njih bez spoljnih medija, direktnom vezom (on line). I ako bismo hteli da izdvojimo neke od oblasti koje danas obeležavaju inače buran razvoj informacionih tehnlogija, sigurno bi se među njima našle računarske mreže. Razvoj računarskih mreža, koje obezbeđuju integrisane mrežne servise, kao i računara sa dovoljno jakim i brzim procesorskim jedinicama, i velikim memorijskim kapacitetima, omogućava danas realizaciju mrežnih servisa koji ne samo da su tehnički izvodljivi, nego postaju i ekonomski opravdani. Umrežavanje računara i povezivanje postojeće heterogene računarske opreme, omogućuje takođe njeno korišćenje na najbolji, odnosno ekonomski opravdan način. Investicije u implementaciju računarskih mreža, danas su najznačajniji deo investicija u računarstvu.

Računarska mreža se može definisati kao sistem sastavljen iz dva podsistema, i to podsistema računara i prenosnog (komunikacionog) podsistema, koji omogućuje razmenu informacija izmedu više korisnika, na manjim ili većim rastojanjima. Takođe, definiše se i kao skup međusobno povezanih računara, perifernih uređaja i drugih resursa, s ciljem kvalitetnijeg, efikasnijeg, i operativnijeg korišćenja informacija, podataka, i raspoloživih resursa. Ona je telekomunikacioni sistem za prenos podataka,  koji omogućava određenom broju nezavisnih uređaja da međusobno komuniciraju.

Svaka računarska mreža mora da zadovolji tri osnovna principa umrežavanja:

1. Sposobnost govora preko funkcionalne veze;
2. Mogućnost razumevanja zajedničkog govora, odnosno mogućnost komunikacije;
3. Posedovanje i razmenjivanje zajedničkog skupa usluga.

Danas, kada su računari relativno dostupni svakom i izuzetno moćni, možda se pitate zbog čega su mreže neophodne. Razlog je bio i ostao isti: umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove. Ove dve stvari računarske mreže postižu na tri osnovna načina:

•    zajedničkim korišćenjem informacija – podataka (elektronska pošta je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta, smanjuje se korišćenje papira, povećava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna)

•    zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera (više korisnika istovremeno koristi zajedničke informacije, ali i periferijske uređaje – ukoliko je štampač neophodan većem broju korisnika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač; mreže se mogu upotrebiti i za zajedničko i standardizovano korišćenje aplikacija, kao što su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proračune ili inventarske baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija)

•    centralizovanom administracijom i podrškom (kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku, za jednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehničko osoblje održava jedan operativni sistem i kada su svi računari identično podešeni prema konkretnim potrebama te kompanije).

Konkretnije, računari koji su u mreži mogu zajednički da koriste: dokumente (memorandume, tabelarne proračune, fakture), elektronsku poštu, softver za obradu teksta, softver za praćenje projekata, ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, štampače, faks mašine, modeme, CD-ROM  jedinice i druge prenosive jedinice…