Rezidba i sorte maline

UVOD

Malina (lat. – Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Poznata je od davnina kao lekovita biljka. Zovu je još i himber (od njem. – Himbeere).Višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3-7 listića, dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje.Malina je trajna biljka grmastog oblika. U prvoj godini izbiju do 2 metra visoke mladice, koje do zime odrvene. U drugoj godini ove mladice razgranjuju se, cvatu i donose plod. Stabljika je okrugla i obrasla cekinjastim bodljama. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 3 do 5 listica koji imaju dugacku peteljku. dok su listovi sa strane skoro sedeci na peteljci. S gornje strane listovi su svetlozeleni, a s donje strane pokriveni gustim dlakama. Po rubu su pilasto nazubljeni. Cvetovi su bele boje i pravilni,. Plod je crven i socan, nalik kupini; ima upodan miris i sladak ukus. Listovi, takodje, ugodno, ali slabije, mirišu..
Postoji legenda koja kaže da je latinsko ime maline – Rubus Idaeus – izvedeno od planine Ida u Turskoj gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. U to vreme malina je korišćena u medicinske svrhe mnogo više nego kao hrana, a bobice nisu bile kultivisane već brane u divljini. Skupljali su ih i stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista. Zapisi o pripitomljavanju su pronađeni u 4 veku u spisima Paladiusa, Rimskog poljoprivrednika, a semenke su pronađene i u rimskim utvrđenjima u Britaniji. Tako su najverovatnije Rimljani raširili kultivaciju maline širom Evrope.
U svetu se godišnje ukupno proizvede oko 420 000 000 tona voća, od čega na malinu otpada 330 000 tona ili 0,076 %. Tako je u  svetskim razmerama malina je retko voće. Sa druge strane malina ima veoma značajno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Veliki broj površina namazi se pod zasadima ove kulture a Srbija je veliki izvoznik ove kulture.

1. REZDBA MALINE

Rezidba je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u uzgoju malina. Njome se reguliše vegetativni rast i rodnost i održava sastav uzgoja. Najčešći sastav uzgoja malina je uspravni niz uz žicu jer malina intenzivno izbaca izdanke iz korena.
Izdanak maline živi dve godine. U prvoj godini raste i dostiže svoju punu visinu, a u drugoj godini iz pupoljaka se obrazuju rodne grančice koje donose rod a zatim čitav izdanak ugine.
U višegodišnjem zasadu maline čiji koren svake godine stvara veliki broj izdanaka, obavlja se;
– rezidba na rod (u proleće)
– rezidba na zeleno (tokom vegetacije)
– rezidba posle berbe
Rezidba na rod se vrši u drugoj godini života izdanaka maline i to kada prođe opasnost od pojave mrazeva. Uklanjaju se svi slabi ili prebujni izdanci; polomljeni ili bolesni; izdanci sa lošim ili bolesnim pupoljcima.