Saobraćajni sistemi

UVOD

Sta je saobraćaj?
Ekonomska teorija polazi od stanovišta, da je saobraćaj jedena od osnovnih oblasti materijalne proizvodnje. Transportovanje robe i ljudi može po svome ekonomskom karakteru biti dvojako. Ono se može vršiti, prvo, u okviru procesa proizvodnje pojedinih materijalnih dobara, i drugo, u okviru prometnog procesa. Materijalna dobra koja se prenose ne napuštaju još proces proizvodnje, pa se njihov prenos odvija u okviru unutrašnje podele rada. Ovakav transport, koji se vrši u okviru organizacija, bez obzira na kakvoj se udaljenosti nalaze pojedini pogoni jedan od drugog, naziva se internim (unutrašnjim) transportom.
Da bi premeštanje materijalnih dobara sa jednog mesta na drugo imalo karakter samostalne oblasti društvene proizvodnje, potrebno je da se ono obavlja u okviru društvene podele rada. To znači da je potrebno da se ovo premeštanje obavlja po završetku samoga procesa proizvodnje materijalnih dobara, u sferi prometa. Da bi materijalna dobra mogla da dođu u sferu potrošnje, potrebno je da budu premeštena od proizvođača do potrošača, tj da budu transportovana. Saobraćaj ima za cilj da omogući realizaciju društvene upotrebne vrednosti robe, da omogući odvijanje procesa društvene reprodukcije. Pod saobraćajem treba razumeti onu samostalnu privrednu delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara, ljudi i vesti sa jednog mesta na drugo, radi omogućenja prometa robe i zadovoljenja društvenih potreba u prevozu lica i međusobne razmene misli.

ISTORIJAT

Izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast proizvodnje bio je dug proces koji nije nastao odjedanput, već postepeno tokom razvitka, na određenom stadijumu razvoja društvene podele rada. Saobraćaj je postao samostalna oblast privrede tek onda kada je to bilo neophodno za obezbeđenje daljih razvoja ostalih privrednih delatnosti i samog saobraćaja. Zbog toga razvoj saobraćaja treba istoriski posmatrati, jer su različiti tipovi transporta, nivo i tempo njegovog razvitka, tehnička opremljenost i organizacija rada u raznim društvima.
Pojava železnice i parobroda u prvoj četvrtini XIX veka označava tzv prvu saobraćajnu revoluciju. Njihov razvoj doprineo je da se sve veći deo proizvoda pretvara u robe, te je na taj način podsticao brži razvitak kapitalizma. Ova nova transportna sredstava tražila su za svoju izgradnju i eksplataciju ogromna novčana sredstva. Zbog toga železnica je u najvećem broju zemalja građana od strane države ili krupnih akcionarskih kompanija. To je uslovilo potrebu angažovanja posebnih kapitala u oblasti saobraćaja, u izgradnju i formiranje preduzeća koja će se baviti transportom robe i putnika kao samostalnom – profesionalnom delatnošću.
Razvoj proizvodnje i pobeda krupne mašinske industrije stvorili su osnovne preduslove za izdvajanje saobraćaja u samostalnu oblast materijalne proizvodnje. Saobraćaj je na taj način postao značajna karika u procesu tržišnog privređivanja i jedan od bitnih stubova razvoja kapitalizma. Masovna proizvodnja tražila je široko tržište, a formiranje prostranog tržišta zahtevalo je jak i masovan transport. Masovan transport mogla su da obezbede moderna transportna sredstva, a ova su zahtevala ogromne sume novca za svoju izgradnju, kao i poseban način organizacije njihovog iskorišćenja i stavljanja na raspolaganje interesentima.
Razvoj tehnike početkom ovoga veka doveo je na tržište nova saobraćajna sredstva koja su postepeno zauzimala odgovarajuće mesto u saobraćajnom sistemu. Pojava automobila i aviona – transportnih sredstava zasnovanih na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem naziva se Drugom revolucijom u saobraćaju. Automobilski i vazdušni saobraćaj postali su postepeno sve značajniji faktori u transportu robe i putnika.
Dalji razvoj saobraćajne tehnike i tehnologije doveo je do znatnih povećanja brzina prevoza i podizanja efikasnosti transportnog sistema, poboljšanja kvaliteta usluga i podsticao zahteve za stalnim usavršavanjem transportnih sredstava i organizacije prevoza. Kao rezultat tehničkog progresa dolazi i do tzv Treće revolucije u saobraćaju sa razvojem integralnog transporta – koji omogućava kombinovano korišćenje različitih transportnih sredstava u kontinuiranom procesu transporta.
Na današnjem nivou razvitka savremene privrede i društva saobraćaj je postao jedna od tehnički i ekonomski vrlo razvijenih privrednih oblasti, koja ima veliki privredni i društveni značaj.

RAZRADA

Saobraćajna ekonomika

Ekonomika saobraćaja je primenjena ekonomska disciplina koja izučava saobraćaj kao privrednu delatnost u okviru društvene reprodukcije. Kao ekonomska nauka ona se bavi: 1) izučavanjem pojavnih oblika i specifičnog delovanja u oblasti saobraćaja opštih ekonomskih zakonitosti, koje je istražila i utvrdila politička ekonomija; 2) istraživanjem, izučavanjem i analizom pojavnih oblika i načina delovanja ekonomskih zakonitosti datog privrednog sistema i ekonomske politike određene zemlje na oblast saobraćaja; i 3) istraživanjem, izučavanjem i analizom specifičnih ekonomskih osobenosti saobraćaja koje su uslovljenje njegovim tehničkim, tehnološkim i organizacionim karakteristikama.
Složenost i kompleksnost saobraćaja kao privredne delatnosti uslovila je određene probleme i teškoće u njegovom izučavanju. Ekonomika saobraćaja kao naučna disciplina povezana je sa tehničkim i tehnološkim disciplinama koje izučavaju tehničke karakteristike saobraćajnog puta i saobraćajnih sredstava, kao i osobenosti tehnoloških procesa proizvodnje saobraćajnih usluga. Ekonomika saobraćaja treba da pruži odgovore na pitanja kako treba razvijati saobraćajni sistem da on zadovolji potrebe u prevozu robe i putnika uz najmanji utrošak društvenog rada i društvenih sredstava, što efikasnije i uz što bolji kvalitet prevoznih usluga.

Saobraćaj cevovodima

Specijalni vid transporta koji se sve više primenjuje u razvijenim zemljama je sobraćaj cevovodima. Njegova uloga je naročito značajna u prenosu nafte i naftnih derivata. U novijem periodu koristi se i za prenos uglja, koji se predhodno posebno priprema (melje u prašinu i meša sa vodom).

Saobraćaj od slučaja do slučaja

Saobraćaj od slučaja do slučaja ili saobraćaj po potrabi, je organizovanje prevoza gde se usluga korisniku pruža na njegov zahtev ili u posebnim prilikama. U drumskom saobraćaju prevoz putnika na osnovu posebnih aranžmana, i na zahtev grupe korisnika, je razvijen oblik prevoza. U vazdušnom saobraćaju specijalni oblik saobraćaja od slučaja do slučaja predstavljaju tzv čarter letovi, koji se organizuju na poseban zahtev i po posebnim uslovima. U prevozu robe saobraćaj od slučaja do slučaja je naročito karakterističan za drumski saobraćaj, a takođe je razvijen u pomorskom, kao i u rečnom saobraćaju. Uslovi za ove prevoze utvrđuju se slobodnom pogodbom između zainteresovanih stranaka.