SISTEM IGARA

Sposobnosti koje se u ranom detinjstvu stiču zahvaljujući igrama ugrađuju se u složenije sposobnosti u starijem uzrastu, zato se postavlja zahtev za obezbeđivanje kontinuiteta i složenosti igara i razvojnog perioda deteta. Valjano i celovito vaspitanje dece putem igre moguće je samo ako se igre primene u određenom sistemu.
Anri Balon je vrlo jasno odredio vezu između igre i razvoja sposobnosti. On misli da je svaka razvojna faza kod deteta obeležena „eksplozijom aktivnosti“, tj.igrom koja teži da isproba sve mogućnosti određene funkcije. Svaka od faza dečjeg razvoja praćena je karakterističnim igrama. Interesantan je fenomen da mala deca pronalaze igre i vežbe koje su potrebne za njihov telesni i duševni razvoj u određenoj fazi.
Sistem igara za decu koje bi se organizovale u predškolskim ustanovama predstavljale bi odabrane, obrađene i strukturirane u fleksibilan sistem koji uključuje aktivnosti dece predviđene “Opštim osnovama predškolskog programa”. Sistem igara bi morao da zadovoljava psiho-pedagoške zahteve za sve aspekte razvoja. Izbor igara i njihov redosled primene zavisi od dečjih interesovanja, želja, iskustva koje je steklo, kongitivnog stila i izgrađenog detetovog socijalnog ponašanja.
„Najvažniji zadatak nije unapređivanje svakog razvojnog aspekta za sebe, već obezbeđivanje transfera kojim će se zahvatiti čitava ličnost deteta, njen opšti potencijal, što će se ogledati i u pojedinim sposobnostima, voljnim i karakternim osobinama deteta, njegovog stvralaštva i dr.“(Kamenov.59)
Igre se vrednuju u dva smera :
– Prema razvojnim karakeristikama kojima doprinose;
– Prema njihovoj funkciji u sistemu igara.
Stil sistema igara, prilikom usmeravanja vršenja predviđenih aktivnosti, treba da bude nagoveštavanje koje deci prepušta njihovo konačno uobličavanje. Ne treba da im kvari sposobnost u izboru sadržaja i načina igranja da ne bi dovelo do frustracije i umanjilo razvojni efekat sistema. Struktura svih igara, posebno onih sa unapred propisanim pravilima, treba da daje prednost operacijama i sadržajima koji omogućavaju traganje,eksperimentisanje, grešenje i divergentne prilaze u pronalaženju rešenja, a ne treba kod dece da izaziva osećanje zbunjenosti i nemoći. Ovako se ostvaruje osnovni zadatak sistema što je izgrađivanje dečjeg poverenja u sopstvene mogućnosti i oslanjanje na sopstveno iskustvo i logiku. Zadovoljstvo zbog pronađenog rešenja i proces kojim se do njega došlo su kriterijum vrednosti sistema u određenoj situaciji.