Socijalni i motorni razvoj deteta

SOCIJALNI I MOTORNI RAZVOJ DETETA  U DEČIJEM VRTIĆU

“Experientia docet” (iskustvo uči).
TACIT/rimski istoričar/

Dete u predškolskom uzrastu uči i stiče saznanja isključivo svojim iskustvom. Igra je poseban i osnovni oblik učenja dece ovog uzrasta, te je treba podsticati, a ne pokušavati da se sputaju ili zaustave u igri, kako bi ih nešto naučili, ili u želji da im nametnemo  pravila npr. crtanja ili slikanja. Dete je samo po sebi kreativno, jedinstveno i aktivno biće, a upravo ta njegova aktivna priroda ispoljava se kroz njegovu inicijativu, istraživanje i pre svega kroz dečiju igru. Za spontanu igru, deci su potrebna znanja, doživljaji, dobri uzori, adekvatan i podsticajan prostor, vreme, materijali i partneri za igru.

Dečji vrtić kao mesto življenja
„ Dete uči ono što živi“

Današnji ubrzan način života ne ostavlja roditeljima vremena da svojoj deci obezbede sve uslove za igru i pravilan razvoj, što samo potkrepljuje tvrdnju o velikom značaju dečijih vrtića i gotovo njihovoj neophodnosti.Dete u vrtiću živi intenzivnim društvenim životom u kojem treba da prihvati određeno saradničko ponašanje.

Pored veoma značajne socijalizacije, odnosno procesa formiranja društvene ličnosti, od rođenja dete ima potrebu i pravo na komunikaciju i interakciju s drugima, van porodičnog okruženja. Vrtić je pravo mesto za to. Aktivnim učeščćem i radoznalošću dete konstruiše svoj sopstveni pogled na svet. Sva deca imaju potencijale koje treba  prepoznati, podržavati i razvijati.
Predškolsko doba temeljno je razdoblje čovekovog razvoja; u njemu se određuju dometi celokupnog razvoja za budući život. Stvaramo li odgovarajuće okruženje u kom se podstiče i podržava dečija radoznalost, aktivnost, potreba za socijalnim kontaktima, sticanje novih saznanja i iskustava, igra i stvaralaštvo –  stvaramo dobre uslove za boravak dece.

Kroz raznovrsne igrovne aktivnosti, deca žele da ovladaju svojim okruženjem, a time i instrumentima sopstvenog razvoja. Ona osvajaju svet oko sebe, „upijaju“ mnogobrojne i raznovrsne utiske iz neposredne okoline, koji ih podstiču na aktivnost. Na osnovu takvih iskustava, razvijaju se, grade i usavršavaju svoje potencijale. Kada je okruženje primereno detetovim mogućnostima i potrebama, ono ga lako i brzo prihvata i doprinosi kvalitetnom razvoju fizičkih sposobnosti, socio-emocionalnih ponašanja, komunikacije i stvaralaštva, kao i unapređenje intelektualnih potencijala.