Socijoloske naznake ustanovljenja nove posebne sociološke discipline

Socijoloske naznake ustanovljenja nove posebne sociološke discipline

Metodski stav Ogista Konta da zakoni moraju biti izvedeni iz iskustva a ne iz pojmova, a njegova kritika Napoleonovog zakonika u korist kolektivne sesti svrstavaju ga u preteče socijologije prava, mada u kursu pozitivne filozofije nije predviđao zasnivanje posebnih socijologija.
Kontova teza nerazrešivosti monogamnog braka i orginacistički koncept porodične strukture, mogu se posmatrati kao doprinosi nastajanju nove socijološke grane.
Učenje Frederika le Pleja o društvenoj reformi u čijoj osnovi bi se nalazila moralna reforma koja se postiže rekonstrukcijom zakona (sloboda sačinjavanja testamenta, uspostavljanja vlasti i autoriteta oca porodice i sl.), doprinelo je ustanovljenju ove naučne discipline.
Čovjek i društvo treba da razvijaju svoj život u skladu sa Deset božijih zapovesti, kaže on
. Nemačka škola prava je posebno učenje Šarla de Savinija imaju i posebnu socijološku dimenziju. Pravo nije izraz slučajnosti i volje vladara nego je rezultat jednog društvenog procesa koji se razvija unutar nacija.
Pravo je nemoguće razdvajati od onih društvenih pojava koje su karakteristčne za istorijski razvoj i običavanje nacija: politike, običaja, jezika.
Zato je pravo složena refleksija društvenog duha konkretnog naciona.
(Karbonije: 74-74) Engleski utilitarista Džeremi Bentam je smatrao da zakoni izviru iz potreba drustvene sredine. U tome se ogleda čovekova i društvena racionalnost. Zakonodavac, veli on, mora tačno izračunati koliko zadovoljstva, a koliko nezadovoljstva može uzrokovati jedan zakon.
Ser Henri (Samner) Mejn je u proučavanju orava koristio uporedni metod pa se iz toga razloga smatra utemeljivačem uporednog prava. Pravne institucije evoluiraju. Ova evoloucija zavisi od niza društvenih ali i ne društvenih činilaca.
Relativnost prava poishodi iz suštine evoloucije starog u moderno pravo kroz prilagođavanje svim promenama koje se odvijaju u jednom društvu. Aleksis de Tokvil je sa socijološkog stanovništva analizirao ustavno, porodično i nasledno pravo. Proučavanja Karla Marksa klasnog položaja radnika , statusa žene u klasnom društvu, osobina klasnog prava i njegove budućnosti,značajni su elementi njegovog učenja urađeni u novu naučnu disciplinu.

 
Nastanak sociologije prava-doprinos Emila Dirkema

Smatram da sociologija prava nastaje učenjem Emila Dirkema.
Postoje i mišljenja da ovu nauku ustanovljava Eugen Erlih, Žorž Gurovič, Maks Veber i sl. Dirkem ističe da je ukupan društveni život najvećim delom utmeljen na pravu.
Ne postoji oblast društvene stvarnosti koja na određeni način nije povezana sa pravom kao vidljivim simbolom društvene solidarnosti. Koliki je značaj Dirkem pridavao pravnom sistemu vidi se I iz statusa u njgovoj sociologiji kategorija institucija i prinuda.
On je pravilno uviđao da se struktura prava gradi na instituciji depozicija i sankcija.
One i čine pravu normu. Derkem ističe da mehaničku solidarnost simbolizuje krivično a organsku porodično, upravno, trgovačko, ugovorno i ustavno pravo. (Derkem, 1972:111-139 I 145-243) to oprejeljuje i vrstu sankcija.
Kod prava se temelji na mehaničkoj solidarnosti i praktikuju se represivne sankcije, a kod preve koje počiva na organskoj solidarnosti radi se o restitutivnim sankcijama.
On je definisao pojmove poput drustvene prinude, pravne institucije, pravnog sistema , kolektivne(pravne) svesti.
Pravo je društvena činjenica to se mora posmatrati poptu stvari.
Njegova sociologija se može definisati kao sociologija institucija koja bi polazila od statičkih podataka pri istraživanju realnih društvenih činjenica i tako formulisala sve naučne zaključke.
Bez poznavanja pravnog poretka nemoguće je valjano objasniti ni društveni poredak.
Nesumljiv je njegov značaj i u (neuobičajenoj i osporavanoj) definiciji zločina i smisla kazne za prekršioca. Zločin je za njega normalna pojava. Zašto? Konstantnost njegovog javljanja i stope kriminaliteta date društvene sredine uspostavlja njegovu normalnost.