Sociologija – Pojam nauke

POJAM NAUKE

Nauka se kao oblik društvene svesti relativno kasno pojavljuje i nastaje u odnosu na druge oblike (religija, moral, umetnost), iako se njeni pojedini elementi nekih oblasti (fizika, geometrija, matematika, medicina), pojavljuju veoma rano.
Nauku možemo podeliti u četiri definicije:

1. Nauka je istinito saznanje o stvarnosti,
2. Nauka je sistematizovana suma znanja iz određene oblasti,
3. Nauka je najznačajniji resurs društva, i
4. Nauka je obim društvene svesti.

Treba pomenuti da su oblici društvene svesti moral, nauka, religija, umetnost, filozofija, i druge.
Najpre se tu pojavljuju prirodne nauke, kao što su:

• matematika, hemija, biologija, medicina, I druge.

A, zatim i društvene nauke, a to su:

• pravo, sociologija, ekonomija, I duge.

Sve do 18v. sve discipline kako prirodne tako I društvene bile su pod okriljem filozofije. Pojavi i nastanku nauke, predhodili su potrebni uslovi, a najpre ekonomski razvoj društva i empirijsko iskustvo. To su, tako reći, brojna neprekidna ponavljanja u istorijskom sledu događaja. Sociologiju smatramo naukom društva.Sredinom 19v. njene temelje postavili su Ogist Kont, Karl Marks i Herbert Spenser. Sociologija kao nauka, postaje moderna krajem proslog i početkom ovog veka na osnovu dela Maks Vebera i Emila Dirkema.Predmet naučnog istraživanja sociologije su društvene pojave, društveni odnosi, kao i društvena sredina bez obzira da lu su ekonomski, pravni ili drugi odnosi.
Pod suštinom društvenih odnosa podrazumevamo čovekovu pripadnost određenoj grupi (porodica, preduzeće). Sociologija je i nauka koja proučava društvo, njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja društva.
Ovu nauku takođe interesuje odstupanje, slučajnost i ostatak. Pojedinačna odstupanja pokazuju da se u društvu ne događaju sve nužno. Pojedina naučna saznanja datiraju još iz 7v. (pre nove ere). To je period robovlasništva, kada je filozofija bila nauka nad naukama. Pored filozofije, i nauka je trpela velike promene, a posebno uticaj religije na filozofiju (naročito u srednjem veku, u periodu feudalizma). To je period zastrašivanja, umrtvljenja naučnih otkrića i spaljivanja naučnika u svim oblastima života. Oni koji se nisu pridržavali religijskih pravila, i zbog slobodnoumnog ponašanja, doživljavali su proganjanje, zatvaranje, spaljivanje.
U pitanjima pojma nauke, nailazimo na mnoga shvatanja, a poseban razlog je taj što svaki metodološki pravac ima svoje kazivanje nauke, čemu doprinosi ukupan razvoj i širenje posebnih i pojedinačnih disciplina, kao i zbog toga što se pojam istine različito shvata. O tome postoji veći broj pristupa i shvatanja. Najznačajniji su:

• Objektivistički,
•  Subjektivistički, i
• Dijalektičko-Marksistički.