Globalizacija

1. Pojam, istorijski korenii idejne osnove globalizacije
Gledajući etimološki koren u latinskom jezku (lat. global), globalzacija bi podrazumevala društveni proces usmeren ka jačanju svesti o svetu kao jednoj nerazdvojivoj celini, odnosno svesti o sveukupnosti i jedinstvenosti sveta. Ovaj proces je kombinacija ekonomskih, tehnoloških, političkih i socio-kulturnih sila. Tako bismo pojam globalizacije preciznije mogli definisati kao process međunarodne razmene u trgovini, kulturi, idejama, pogledima i drugim aspektima međusobnog deljenja (Al-Rodhan, 2006). Ekološka i socio-kulturološka dimenzija globalizacije se često zanemaruju u odnosu na njenu političku, a posebno ekonomsku stranu, ali u novije vreme njima se pridaje sve veća pažnja i dobijanju sve veći značaj. Tvorac teorije globalizacije je Ronald Robertson. Na osnovu iste teorije Robertson objašanjava i daje detaljan opis pojava koje imaju internacionalno i univerzalno značenje(Robertson, 1992).

Pojavi procesa globalizacije pogodovala je situacija nakon II svetskog rata. U tom periodu evropske zemlje, uz veliku finansijsku pomoć od strane SAD-a, počinju proces međusobnog povezivanja. Glavni cilj takve tendencije bilo je izbegavanje potencijalnih i daljih mešusobnih neprijateljstva, podizanje Evrope na novim osnovama – Evrope u kojoj će sve zemlje međusobno sarađivati i pružati pomoć jedna drugoj. Ovakav model političkog usmerenja u Evropi bio je pokretač i obrazac sličnih procesa, koji će se kasnije dešavati širom sveta. Kada govorimo o procesu nastanka globalizacije, veoma je važnos istaći da je ključnu ulogu odigrao GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) – kasnije preimenovan u WTO (World Trade Organization), koji je delovao u pravcu ostvarivanja najvećih pogodnosti, specifično: uklanjanja trgovonskih barijera, rukovodeći se recipročnošću (trgovinske olakšice koje zemlje članice prznaju jedna drugoj, moraju biti jednake), nediskriminacijom (dvostruke carisnske olakšce se primenjuju obostrano) i liberalizacijom (postupno smanjivanje carinskih ograničenja) kao temeljnim načelima.

U idejnom kontekstu, možemo reći da globalizacija predstavlja proces širenja neoliberalnih principa izvan država, odnosno na globalni nivo. Neoliberalizam predstavlja pokret zasnovan na setu ekonomsko-političkih mera, koje su postale rasprostranjene u poslednjih 50 godina. Te mere podrazumevaju širenje preduzetničke slobode bez bilo kakvih državnih ograničenja, kao i širenje slobodnog tržišta i slobodne trgovine. Na nacionalnom planu, neoliberalizam teži ka privatizaciji, a na socio-politčkom ka odbacvanju blagoslatanja države. Takođe, širenje neoliberalnih ideja odigralo je odlučujuću ulogu u menjanju socijalnih odnosa. Država pod uticajm gore navedenih ideja, menja svoj interes u raspravama o socijalnim pravima i insistira na tome da svaki pojedinac brine o sopstvenim socijalnim potrebama (Milosavljević, 2009).