Sociologija – Pojam kulture

Uvod

Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika čoveka i društva uopšte, obzirom da nijedna druga vrsta ne poseduje kulturu, a ona sama može da dođe do izražaja samo ako se posmatra s obzirom na društvenu sredinu i u njihovoj uzajamnoj interakciji. Sama reč kultura je latinskog porekla i dolazi od glagola colere, cultum, što znači obrađivati, negovati, i govori o čovekovoj istinskoj vezanosti za prirodu, obradu polja.
Postoji veliki broj definicija kulture, pri čemu je bitno naglasiti da, pojam kulture u širem smislu obuhvata i duhovnu i materijalnu kulturu, odnosno, sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. U tom smislu, kultura ima svoju stvaralačku i svoju reproduktivnu dimenziju. Materijalne i duhovne tvorevine koje se prenose unutar ljudskog društva u prostoru i vremenu, i posredstvom kojih čovek zadovoljava svoje potrebe, čine zapravo kulturu jednog društva. Sa razvojem društva, podelom na fizički i umni rad, u početku jedinstveni ljudski rad, cepa se na materijalnu i duhovnu proizvodnju, i upravo na taj način nastaje i ona klasična podela na materijalnu i duhovnu kulturu. Materijalne tvorevine su sve ono što su ljudi stvorili za život u datom kontekstu, a ima značaj i značenje za njih (kuće, mostovi, sredstva za rad….) , dok, kad govorimo o duhovnim kulturnim tvorevinama, pre svega mislimo na jezik, verovanja (magija, religija, mitologija) , saznanja
(zdravorazumska, filozofska, naučna) , pravila ponašanja (običaji, moral, pravo) , umetnost (kulturno stvaralaštvo). Kultura je svojevrsna sinteza celokupnog dosadašnjeg rada čoveka, ona je istorijski promenljiva i dinamična pojava. Ona je takođe kumulativna pojava, koja se prenosi u obliku kulturne tradicije, a zadatak tradicije je prihvatanje i prenošenje već stvorenih kulturnih vrednosti.

 
Pojam kulture

Kultura je složen društveni fenomen i veoma širok pojam. Ona obuhvata sve ono što priroda sama ne pruža čoveku. To u materijalnom smislu zmači da obuhvata celokupnu prerađenu prirodu. Kultura omogućuje čoveku da ovlada prirodom i da se oslobodi u najvećoj mogućoj meri onoga što je „životinjsko“ u njemu. Tako je kultura za čoveka ne samo,, osvajačka” nego i,, eliminatorska“.
U kulturu ulazi, pored materijalnog, i celokupno duhovno stvaralaštvo. Tako širi pojam kulture obuhvata oba elementa. Shodno tome, pod kulturom se obično podrazumeva skup svih materijalnih i duhovnih vrednosti čovekovog rada u prirodi, društvu i mišljenju. Materijalna kultura se drugačije naziva civilizacija u kojoj se odvaja duhovna kultura koja dobija uže značenje. Do odvajanja duhovne kulture od civilizacije (materijalne kulture) dolazi zbog odvajanja umnog od fizičkog rada, a to se dogodilo u procesu raspadanja rodovskih zajednica i nastanka robovlasničkog društva. Ranije su ova dva elementa predstavljala jedinstvenu kulturnu celinu.
Pod materijalnom kulturom (civilizacijom) podrazumevaju se svi predmeti koji nastaju u procesu prerađivanja prirode, počev od predmeta svakodnevne upotrebe do velikih građevina kao što su rimski akvadukti (vodovodi) , egipatske piramide, hramovi azijskih religija, zgrade civilizacije Inka, savremeni oblakoderi, mostovi, fabrike, mašine, saobraćaj modernih gradova itd.
Duhovna kultura obuhvata tekovine umne delatnosti čoveka od njranijih vremena do danas. Tu spadaju sva duhovna dobra i vrednosti kao što su: država i pravo, norme ponašanja, sredstva sporazumevanja, religije, znanje, vaspitanje i obrazovanje, nauka, filozofija, umetnost, ideologija, navike, običaji itd.

Kultura u užem smislu obuhvata samo duhovna dobra. Ovako shvaćena kultura predstavlja jedan od osnovnih pojmova savremene građanske sociologije. Skoro da nema nijednog udžbenika sociologije koji ne obrađuje pojam kulture. Američki sociologije Kreber i Klukhon sakupili su čak 257 definicija kulture. Smatra se da je većina tih definicija kontradiktorna i jednostrana.
Kultura kao društveni fenomen u sebi sadrži više raznih komponenata i funkcija: 1) radi se o stvaranju, kreiranju i proizvodnji materijalnih i duhovnih kulturnih dobara; 2) nastaje proces prenošenja, saopštavanja tj. Komunikacija, kulturna dobra treba učiniti pristupačnim; 3) proces prihvatanja, prijema kulturnih vrednosti ili proces selekcije odnosno odbijanja.
Jedna od osnovnih funkcija kulture jeste prenošenje kulturnih dobara i vrednosti na pojedince i grupe, sa generacije na generaciju, sa kolena na koleno.
Kultura je kao društvena pojava slojevita i u klasnom društvu klasno determinisana. Tako, pored podele kulture na materijalnu i duhovnu, kao posledicu klasne podele rada na umni i fizički rad, postoji i podela kulture na: elementarnu, narodnu, masovnu i vrhunsku.