Odlomak

UVOD
U sportu, nastavi fizičkog vaspitanja i rekreaciji neophodno je primenjivati elementarne igre. One su značajne jer pružaju zadovoljstvo, uživanje, izvor su smeha i bezbrižnosti. Osnovni cilj igara je izazivanje vedrog raspoloženja. Zasnivaju se na nekim pokretima hodanja, trčanja, provlačenja, guranja, skakanja, puzenja itd. Elementarne igre uticu da ovi pokreti budu tacni, da postanu skladni,sa većim stepenom koordinacije. Igre pospešuju rast, bržu cirkulaciju krvi, disanje postaje dublje, povećava se apetit, varenje postaje bolje. Elementarne igre dozvoljavaju razvoj nezavisnosti, snalažljivosti, poverenja u sebe. Kroz elementarne igre neguje se drugarstvo, smelost, hrabrost, istrajnost, disciplinovanost. U okviru igara učenik mora biti aktivan, mora da posmatra i zapaža, uočava celinu, uočava detalje.
Sportska rekreacija je slobodno odabrana, a ne nametnuta aktivnost koja se pretežno provodi u slobodno vreme, mada iako je najvećim delom vezana za slobodno vreme, danas se sve češće pojavljuje u specifičnim programima kao značajan element savremene naučne organizacije rada i odmora.
Sam termin “sportska rekreacija”, zavisno od konteksta u kome se koristi označava: vrstu aktivnosti (delatnu sferu); proces vežbanja, odnosno proces transformacija psihosomatskog statusa; sveprisutnost predmetnih vrednosti koji su rezultat nauke i savremene prakse; sistem organizacija i institucija (organizacionu strukturu sportske rekreacije); sistem vrednosti (rezultate, odnosno efekte aktivnosti).
Sportska rekreacija kao integralan deo i specifičan vid fizičkog vaspitanja, odnosno specifično područje fizičke kulture, bazira se, pre svega, na redovnim, sistematskim, naučno fundiranim programima, koji su primereni potrebama i interesima korisnika svih uzrasta, različitog nivoa sposobnosti i zdravstvenog stanja. U suštini sportska rekreacija predstavlja integralni deo i specifičan vid fizičkog vaspitanja, i specifično područje fizičke kulture, i treba je posmatrati kao sveukupnost različitih aspekata motoričkih aktivnosti, čije uzajamno delovanje vodi ka ostvarivanju pozitivnih efekata na život i rad savremenog čoveka.

Igre u sportskoj rekreaciji imaju višestruku primenu i značajno doprinose poboljšanju zdravlja.
Adolescenti sa viškom kilograma su izloženi većem riziku od nezadovoljstva sopstvenim izgledom, otuđenja od društva i niskog samopouzdanja. Zato je dr Geri Goldfild, psiholog i klinički istraživač u Dečijoj bolnici Instituta za istraživanja u istočnom Ontariju i vanredni profesor na katedri za pedijatriju Univerziteta u Otavi, rešio da otkrije kako rekreacija može da utiče na ove faktore kod tinejdžera. On dodaje da se ta deca već suočavaju sa dovoljno problema kao što su maltretiranje i pritisak koji vrše njihovi vršnjaci. Goldfildova nova studija dokazuje da je čak i nizak nivo rekreacije preporučljiv za mentalno zdravlje.
Trideset adolescenata starosti između 12 i 17 godina nasumično su odabrani da dva puta nedeljno idu na vežbe koje su podrazumevale vožnju kućnog bicikla i muziku po njihovom izboru ili interaktivnu video igru po izboru u periodu od 10 nedelja, pri čemu su sve vežbe nadgledane i vršene malim do umerenim intenzitetom.
Muzika ili interaktivna video igra korišćene su da odvuku pažnju od bilo kakve nelagode tokom vežbanja, ali učesnici su mogli da prestanu sa vežbanjem kada god to požele tokom 60 minuta koliko je trajao ceo trening. Zatim su tinejdžeri prenosili svoje utiske o elementima psihosocijalnog funkcionisanja kao što su sposobnost izvršenja školskih obaveza, socijalna sposobnost, sportska sposobnost, izgled tela i samopouzdanje. Iako je došlo do neznatnih fizičkih razlika između grupa za vežbanje, tinejdžeri su izjavili da im se popravila sposobnost izvršenja školskih obaveza, socijalna sposobnost i nekoliko markera izgleda tela, uključujući samopouzdanje povodom izgleda i težine.
Igre i sama sportska rekreacija su izazvali poboljšanje slike o telu, socijalnog i akademskog funkcionisanja, što je dovelo do poboljšanja na psihološkom planu. Ona može da pomogne u borbi protiv zadirkivanja i diskriminacije zbog telesne težine i predrasuda koje se često ispoljavaju prema gojaznoj deci što može da ima negativan uticaj na njihov emotivni život.
Izvođenje raznovrsnih elementarnih igara na dečiji organizam imaju izuzetan i gotovo uvek pozitivan uticaj i vrednost kako: fiziološki – svako učestvovanje u igri pozitivno deluje na razvoj i delotvornije funkcionisanje respiratornog i srčano-živčanog sistema, metabolizma, lokomotornog i mišićnog sistema; psihološki – kroz igru se uči i usmerava kontrola i samokontrola emocija i doživljaja; vaspitno – kroz igru u kojoj se menjaju pobede i porazi uče se: poštovanju, priznajući protivnikov uspeh, prihvatanjem poraza razvija se ”sportski duh”; svako ne poštovanje pravila, svaki uzrok sa sobom donosi neku posledicu, kroz igru uče ”šta se sme a šta ne!”.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sport

Komentari

Click to access the login or register cheese