Šta je utilitarizam Dz.Stjuart Mil

Džon Stjuart Mil (1806-1883)

Džon Stjuart Mil je britanski filozof empirista rodjen 1806. Godine. Smatra se najuticajnijim filozofom XIX veka u engleskom govornom području, i jednim od najuspešnijih branilaca liberalnog pogleda na čoveka i društvo. Mil je pokusao da konstruiše jednu filozofsku poziciju koja bi na pozitivan nacin mogla pomoći napretku nauke i dostizanju ljudskog blagostanja. Uspeo je da ponudi jednu alternativu pogledima na moral i politiku,uspostavljajući istaknuto liberalnu tendenciju u razmišljanju o društvenim i političkim temama,ali takođe dovoljno tolerantnu i uključivu,da je se moze smatrati pristupačnom različitim tipovima publike. Kada je imao svega tri godine, njegov otac Džejms Mil zapoceo je sinovljevo obrazovanje. Do sedamnaeste godine, Džon je već bio poznavalac grčke knjizevnosti i filozofije. Izuzev perioda kada je bio poslanik u engleskom Parlamentu, živeo je u Francuskoj sve do svoje smrti.
Glavni doprinos je ostvario na području logike. Takođe, njegove reformulacije klasičnog britanskog empirizma, kao i Bentamovog utilitarizma, dale su tim filozofskim pozicijama relevantnost i kontuiranu vitalnost.
Među najvažnijim delima su mu Utilitarizam, O slobodi, Sistem logike, Spis o predstavničkoj vladi, Načela političke ekonomije…

 
Utilitarizam

Utilitarizam se, uz kantovsku etiku dužnosti, smatra najznačajnijom normativno-etičkom teorijom koja je nastala u Moderni. Kao specifično britanski deo opšteg prosvetiljskog duhovno-naučnog i socijalno-politickog pokreta je u Velikoj Britaniji nastao utilitarizam. Ova karakterizacija utilitarizma podrazumeva da upravo ovaj normatično etički pravac objedinjava dva momenta koja karakterišu evropsku prosvećenost-oslonjenost na moć, razum i zivu zainteresovanost za društveno-političke prilike.
U duhu ostrvske duhovno-flozofske tradicije oslonjenost na razum daleko je od optimizma racionalnog mišljenja kontinentalnih prosveteljskih mislilaca, te je shodno takvom intelektualnom senzibilitetu u značajnoj meri prožeta suptilnim uvidima preuzetim iz iskustva. S druge strane, na ravni socio-političke stvarnosti zahtev za promenama i podvrgavanje merilima razuma, sto je moto Prosveteljstva, daleko je umereniji i manje-više je sveden na zalaganje za postupne i racionalno proverive socijalne i političke promene.
Osnivač utilitarizma je britanski filozof Dzeremi Bentam. Uz Bentama, najpoznatiji predstavnik utilitarizma je Dzon Stjuart Mil, klasik XIX-vekovne filozofije. Pored Bentama i Mila, doprinos u istoriji utilitarizma, ali i normativne etike u celini, ima i jos jedan britanski filozof Viktorijanske epohe Henri Sidzvik. Takodje, medju poznatim dvadesetovekovnim utilitaristički nastrojenima teoretičarima treba navesti Džordž Edvard Mura-a, američkog nobelovca mađarskog porekla Džona Harsanija, metematičara Ričarda Marvina Hera, te značajne savremene akademske folozofe Smarta, Grifina, Petija… Bez obzira na širok spektar različitih I veoma uverljivih prigovora, utilitarizam jos uvek figurira, posebno na britanskom ostrvu, kao dominantna etička teorija.