Status obrazovne tehnologije u Rusiji

UVOD

Trenutno, skoro sve razvijene zemlje sveta su prepoznale potrebu da reformišu svoje obrazovne sisteme, tako da je učenik zaista postaocentralna figura obrazovnog procesa, njegova kognitivna aktivnost je bitna za nastavnika. Postindustrijsko društvo, za razliku od industrijskog društva, mnogo više interesuje činjenica da su građani u mogućnosti da samostalno i aktivno deluje, donose odluke, da budu fleksibilni i da se prilagode promenljivim uslovima života. Otuda moderno informaciono društvo daje svim obrazovnim institucijma zadatak da pripremaju diplomce da se fleksibilnije prilagode novonastalim situacijama, nezavisno stiču neophodna znanja, vešto ih primene u praksi za rešavanje različitih problema, da kritički misle da bi mogli da uoče nastale probleme u stvarnom svetu i traže racionalna rešenja koristeći modernu tehnologiju, da budu svesni gde i kako stečeno znanje mogu da primene, da budu u stanju da generišu nove ideje, da kreativno misle, da rade kompetentno sa informacijama (da bi mogli da prikupe neophodne činjenice kako bi rešili određeni problem, da analiziraju, da izvrše neophodna uopštavanja i poređenja sa sličnim ili alternativnim rešenja, da naprave obrazložene zaključke, da identifikuju i rešavaju nove probleme ).
Obrazovanje je temelj svakog društva. Obrazujemo učenike dvadesetprvog veka. Savremeno društvo, u kome se nove tehnologije razvijaju svakodnevno, zahteva novi obrazovni sistem sa savremenim nastavnim sredstvima informatičke tehnologije, omogućavaju da se učenicima nastavni sadržaji približe na način koji će omogućitibolje usvajanje znanja.Netradicionalne obrazovne tehnologije poboljšavaju motivaciju, učenje i interesovanje dece za školu, formiraju kreativno okruženje saradnje i konkurencije, aktuelizuju identitet deteta, daju im osećaj kreativne slobode , i što je najvažnije – donoseradost. Svako od nas je dete do poslednjeg dana svog života. Nove informacione tehnologije u obrazovnom procesu daju osnovu za buduće promeneu društvu, dovodeći do progresivanog razvoja. Menjanje obrazovanja i škola je u stvari menjanje sveta. Pojavom globalnih, nacionalnih i međunarodnih mreža, satelita i satelitskih stanica, omogućila je brzi prenos informacija s kraja na kraj sveta. U doba informacione tehnologije pristup obrazovanju je pretrpeo značajne promene. Danas možete da naučite čak i iz udobnosti doma, bez trošenja mnogo vremena u učionici.Sva moderna tehnologija dizajnirana je da bi naš život učinila lakšim. Najnaprednija tehnologija koja se koristi u procesu obrazovanja, omogućava učenicima da ostvare bolje rezultate.
Pošto su vaspitno – obrazovni ciljevi smernice i zahtevi koji određuju kuda treba ići, kako i šta raditi pokušali smo da izvršimo analizu i stanje obrazovne tehnologije u Ruskoj federaciji.
1. Pojam obrazovne tehnologije

Obrazovna tehnologija danas predstavlja određeno i definisano naučno polje istraživanja i pedagošku delatnost od velikog značaja za realizaciju efikasnog nastavnog procesa i procesa učenja. Razne profesionalne institucije, nastavni programi obuke, raznovrsni naučni i stručni radovi pojedinaca na ovom polju pokušavaju da odrede granice istraživanja, zahvatanja i delovanja obrazovne tehnologije u obrazovnom procesu. Iz ovih izvora je moguće sagledati polje proučavanja obrazovne tehnologije uz napomenu da u tumačenju obrazovne tehnologije nema dovoljne njihove međusobne saglasnosti i podudarnosti definicija, tj. određivanja njenog polja zahvatanja. Ranije definicije polja obrazovne tehnologije danas nisu dovoljno sveobuhvatne jer današnja uloga obrazovne tehnologije je većinom vezana za procese učenja i instruisanja, a ne za nastavna sredstva. Obrazovna tehnologija je prihvatila nove tehnologije i strategije učenja i integrisala ih u svoje sadržaje i time stvorila nove dimenzije svog polja istraživanja. Razvoj obrazovne tehnologije uslovio je i pojavu zanimanja pod nazivom »obrazovni tehnolog«. Asocijacija za obrazovne komunikacije i tehnologiju (AECT) publikovala je spisak znanja koje treba da poseduje »obrazovni tehnolog«, tj. specijalista za dizajniranje nastavnih instrukcija, specijalista za produkciju i dizajniranje nastavnih materijala u časopisu »Instructional Inovator«. Ovaj spisak znanja je predstavljao osnovu mnogih nastavnih programa obrazovne tehnologije, kao i za razne kurseve i seminare za obuku nastavnika.
Najvažnije polje primene obrazovne tehnologije kao nauke u obrazovnom procesu jeste istraživanje procesa učenja sa njegovim osnovnim komponentama – nastavnim procesom i nastavnim predmetom. Istraživanje zakonomernosti učenja, izgradnja efikasnih (optimalnih) režima nastavnog procesa i optimalnih varijanti nastavnih postupaka predstavljaju osnovne probleme istraživanja. „ Obrazovna tehnologija može: da poveže učenike sa velikim brojem izvora informacija i da im pruži odgovarajuće informacije u svim mogućim oblicima prezentacije, da pomogne učenicima da istražuju i testiraju svoje hipoteze putem simuliranih procesa i da dobiju stalnu povratnu informaciju u svakom potrebnom trenutku u odnosu na kvalitet svoga učenja, tj. njihovih odgovora, rešenja, predloga i prognoza, da im ispravi pogreške i da razne informacije učini očiglednijim i dostupnijim.“ ( Mijanović, N. 2002: 52)