Strategijski menadžment – pitanja i odgovori

Implementacija strategije

Implementacija strategije podrazumeva prevodjenje idejnih resenja misije i ciljeva u prakticna ostvarenja. To podrazumeva aktivnosti kojima se ciljevi prevode u zadatke, alociraju resursi, institucionalizuje populzivna organizaciona struktura i uspostavlja odredjena organizaciona kultura. Bez obzira na to kako je odredjena strategija, u vidu formalnog ili detaljnog strateskog plana ili ne, treba je ugraditi u odgovarajuce takticke planove, programe i budzete. Za sve to potrebna su znanja, vestine, koordinisanost poslova, motivisanost ljud, vodjenje i kontrola.
Implementacija strategije predstavlja znacajnu aktivnost strateskog menadzmenta. Ona pokrece aktivnosti preduzeca i sihronizuje funkcionisanje slozenog mehanizma (ljudi, tehnologije i sredstva) u njemu. Prema tome, implementacija strategije nije nista znacajnija od samog procesa formulisanja strategije. Bez obzira na to sto se strategija prvo formulise, pa onda implementira, ipak je pozeljno dase u momentu njenog formulisanja sagledaju velicine i vrste promena koje ce njena realizacija podrazumevati.
Odnos strateske implementacije i formulisanje strategije daje nam odgovor na: uspeh, teskoce, rulet i neuspeh.
Uspeh organizacija postize ukoliko ima dobru formulisanu strategiju i isto tako dobro implementiranu strategiju u sve pore svog poslovnog miljea. To podrazumeva da se strategija oslanja poznavanje i anticipiranje internih i eksternih izazova i ogranicenja. Pri tome, svakako, treba voditi racuna da se stvore resursne, organizacione i druge mogucnosti za njenu primenu.
Rulet situacija karakterise lose formulisana strategija koja se zeli poboljsati kroz dobru implementaciju. Dobra implementacija strategije moze otkriti upozorenja i pretnje koje dolaze od slabo formulisane strategije.
Teskoce karakterise situacija kada je dobro formulisana strategija, a njena implementacija sprovedena lose. U tim situacijama se obicno neopravdano pribegava promenama strategije, umesto da se planski otklone prepreke za njenu implementaciju. Zbog toga, ponavljace se iste greske i organizacija ce imati neprilike i teskoce.
Neuspeh predstavlja situaciju kada je strategija lose formulisana i isto tako lose implementirana. U ovim situacijama menadzeri imaju velike probleme izrazene u nameri kako organizaciju izvesti na pravi put. Strateska pozicija ove situacije je vrlo teska. Izaziva neizvesnost i konfuziju pri odredjivanju prave dijagnoze i redosleda poteza za njeno prevazilazenje.
Treba napomenuti da implementacija zaokuplja velik broj ucesnika, i da zavisno od velicine sistema i stila upravljanja u njemu mozemo navesti 5. pristupra implementacije strategije: 1. komandi pristup, 2.pristup organizacionih promena, 3.pristup saradnje, 4. kulturni pristup, 5. pristup odozgo na gore.

 
STRATESKA KONTROLA

Strateska kontrola je poslednja faza procesa strateskog upravljanja. To je menadzerska aktivnost koja zahteva nadgledanje, merenje, ocenjivanje i poboljsanje razlicitih aktivnosti u organizaciji sa ciljem da se identifikuju ucinci i preduzmu korekcije ako je to potrebno u odnosu na planske ciljeve i zadatke. Sustinski ona predstavlja utvrdjivanje i merenje odstupanja, analiziranje razloga za odstupanja i preduzimanje akcije za korekciju nastalih razlika. Korektivne akcije, kada je to potrebno treba izvoditi blagovremeno i na pravi nacin. Iz tih razloga moze se govoriti o kontroli strategije: 1. neposredno posle njenog globalnog formulisanja; 2. tokom njene implementacije; 3. po zavrsenoj implementaciji;
Kontrola koja se obavlja neposredno nakon njenog formulisanja usmerena je na to da se jos jednom proveri njena kompatibilnost sa misijom, resursima, okruzenjem, poslovnom kulturom, vremenskim intervalom i snagom i slabostima preduzeca.
Kontrola koja se obavlja tokom njene implementacije ima za cilj da blagovremeno da odgovor na to da li se izvrsenje obavlja u skladu sa planiranim. Zato treba naglasiti usku spregu planiranja i kontrole.
Kontrola po zavrsenoj implementaciji ima za cilj da da konacnu ocenu o uspesnosti ili neuspesnosti misije. Na osnovu toga stava donose se odluke o daljem radu.
Potreba za kontrolom nastaje zbog toga sto se proces implementacije strategije odvija u vremenu i prostoru, na osnovu planskih odluka.
Treba napomenuti da proces strateske kontrole ima 3 faze aktivnosti:

1. Merenje ucinka
2. kompariranje izmerenog ucinka sa standardima
3. preduzimanje korektivnih akcija