Strategijsko planiranje

UVOD

Cilj ovog seminarskog rada je da objasnimo i što preciznije definišemo strategijsko planiranje kao i njegov cilj i značaj. Gledano kroz perspektivu budućeg menadžera strategijsko planiranje i planiranje uopšte je veština kojom moramo uspešno ovladati.
Zadnjih dvadeset godina, strategija je postala osnovni koncept menadžmenta. Na žalost, u današnje vreme ljudi sve više upotrebljavaju ovaj izraz gubeći pred sobom smisao za planiranje. Primenjeno na kompanije, strategija može biti moćan pokazatelj gde se kompanija kreće (‘gde je njena glava’) i šta se želi ispuniti. Izbor pravog puta (pravih puteva) od onih koji nam stoje na ra¬spolaganju je jedan od najvažnijih zadataka strategijskog planiranja.
Šta je strategijsko planiranje, njegova definicija i značaj, šta su SBU jedinice, šta su funkcionalni nivoi, ko su organizacioni stratezi, koje su strategije i  procesi strategijskog planiranja, koje su najznačajnije tehnike predviđanja i šta je predviđanje uopšte, su neka od važnijih pitanja na koje ćemo dati odgovor u pokušaju da ukažemo na neophodnost strategijskog planiranja kao jedinog sredstva koje može da garantuje uspešno prilagođavanje budućim trendovima čijem dejstvu su organizacije izložene.
Kompanije koje ne shvaćajući i ne uvažavajući značaj kre¬tanja u okruženju, koja na direktan i indirektan način utiču ne njeno poslovanje, ulaze u zonu uspo¬ravanja stope rasta sa potpuno neizvesnim progno¬zama za budući period. Usporavanje stope rasta najsnažniji je signal koji upućuje na nužnost i hit¬nost preduzimanja aktivnosti koje su u stanju da pokrenu kompaniju u pravom smeru. Činjenica da se na svaka 2 (dva) sata na svetskom tržištu po¬javljuje novi proizvod a da 70% novih proizvoda nestane sa tržišta u toku prve nedelje (pokušaja) plasmana potvrđuje tezu o neizvesnosti kao najznačajnijoj odrednici vremena na početku novog milenijuma. Ovakva sudbina proizvoda koji se po prvi put pojavljuju pred potencijalnim kupcima odražava se i na sudbinu njihovih proizvođača. Na po¬dručju Evropske Unije pet od deset kompanija ne uspevaju da proslave pet godina od osni¬vanja, da bi deset godina borbe protiv konku¬rencije preživele samo dve kompanije od onih prvobitnih deset. Nije retka situacija da jedna kompanija decenijama prisutna na tržištu i sa stabilnim pozicijama u odnosu na kon¬kurenciju, gledano spolja odaje privlačan utisak vlasnicima kapitala spremnog za ulaganje u ku¬povinu akcija. Međutim, takva odluka nikada se ne temelji samo na trenutnom stanju stvari, već je neophodna pažljiva analiza svih aspekata poslovanja posmatrane kompanije i njenih budućih akcija.
Jedan od eksternih razloga za strateško plani¬ranje ima ishod u konkurentskom okruženju preduzeća. Naime, ukoliko mi ne realizujemo proces strateškog planiranja sasvim sigurno naša konkurencija neće propustiti da to uradi i imaće mo¬gućnost da uvek bude barem korak ispred nas. To opet znači da ćemo mi biti u poziciji imitatora umesto inovatora sa svim pozitivnim i negativ¬nim stranama koje takav položaj donosi. Povrh svega, jedan od razloga koji naglašava i uk¬ljučuje u sebi proces planiranja kao bitan i neizo¬stavan element i osnovni preduslov opstanka od¬nosno budućeg razvoja. Uostalom, suština strateškog planiranja ima za cilj izbor strategije koja će omogućiti dugoročno održavanje i rast preduzeća.