Struktura preduzeća

Struktura preduzeća

UVOD

Električna energija predstavlja oblik energije od najvećeg značaja za funkcionisanje savremene ljudske civilizacije. Život modernog čoveka današnjice bio bi gotovo nezamisliv bez nje. Zbog toga su proizvodnja i dostava električne energije krajnjim korisnicima izuzetno važne delatnosti, koje se zakonski uredjuju na nacionalnom, a sve više i na medjunarodnom nivou, pogotovu kada je u pitanju tržište ove energije. Uopšte uzev, ona država koja obezbedi hranu i energiju (a u budućnosti i – pitku vodu), osigurala je svoju i budućnost  svoga  stanovništva.

Organizacija elektroprivrede i pravna regulativa za njen rad

Što se tiče nacionalne zakonske regulative, nekoliko ključnih zakona i drugih akata uredjuju odnose i pravila u procesu proizvodnje, dostave i prodaje električne energije, kao i organizaciju i poslovanje preduzeća koje je nosilac ove delatnosti. U Srbiji, Zakonom o elektroprivredi, odnosno Zakonom o energetici (iz jula 2004.), utvrdjen je pravni okvir za poslovanje elektroprivrednih preduzeća. Međusobni odnosi subjekata, delatnosti unutar elektroprivrede i akata koji ih odredjuju, dati su u grubo na slici 1. Postojeće stanje do 2003/04. bilo je takvo da su sva preduzeć a organizovana u jedno jedinstveno, Elektroprivredu Srbije (EPS). Ona je doskora obuhvatala i jamske i površinske kopove uglja, čije je izdvajanje otpočelo sredinom 2003. godine. Time je označen početak procesa deregulacije i reorganizacije EPS, jer je i u čitavom svetu trend da se delatnosti koje nisu direktno vezane za proizvodnju i prenos električne energije odvoje i osposobe za samostalni nastup na slobodnom tržištu.

Organizaciono i funkcionalno, unutar EPS raspoznajemo:
–    elektrane (termo i hidro), u kojima se proizvodi električna energija,
–    prenosnu mrežu od elektrana do većih naseljenih mesta tj. do čvorišta u kojima se energija razdeljuje na visokom naponu i

–    elektrodistributivnu mrežu tj. preduzeća koja na regionalnom i/ili lokalnom nivou preuzimaju električnu energiju i prodaju je krajnjim korisnicima.

Predmet ove knjige je elektrodistributivna delatnost. Specifičan položaj elektrodistributivnih preduzeća – izmedju prenosne mreže i krajnjih korisnika električne energije – uslovljava postojanje njenog merenja na dva nivoa: jednog prema prenosnoj mreži, na kojima ova preduze ća preuzimaju električnu energiju od preduzeća zaduženog za njen prenos (»Elektromreža Srbije«, biv. “Elektroistok”) i drugog – prema krajnjim potrošač ima (i to na svim elektrodistributivnim naponima: 110, 35, 10 (20) i 0,4 kV). S obzirom da je u oba slučaja reč o obračunskome merenju, koje služi za naplatu preuzete tj. utrošene električne energije, elektrodistributivna delatnost potpada pod još jedan akt pravne regulative – Zakon o metrologiji (odnosno Zakon o mernim jedinicama i merilima). Osim njega, za delatnost elektrodistributivnog preduzeća i njegovo korektno vršenje funkcija izrade obračuna za utrošenu električnu energiju i naplate, ključna su još dva dokumenta: akt o uslovima za isporuku električne energije i Tarifni sistem (tj. cenovnik) za prodaju električne energije. Za razliku od zakona, koje donosi država tj. Narodna skupština, poslednja dva akta usvajao je Upravni odbor same Elektroprivrede, dok je od jula 2004, Zakonom o energetici propisano da ih donosi Agencija za energetiku.