Struktura saobraćajnih usluga

Uvod
U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom oblašću materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova samostalnost se ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa transporta angažuje posebna radna snaga i transportna sredstva. Saobraćajna delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene delatnosti, koja istovremeno predstavlja samostalnu privrednu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj drugih privrednih oblasti. Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj industrije obavljajući funkciju prevozioca masovnih količina proizvoda. Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Poboljšanjem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uložena u proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje. Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se može racionalisati. Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima, trebalo bi poznavati sve vrste transporta i njihove karakteristike.

Marketing u saobraćaju
Marketing u saobraćaju kao podsistem u sistemu marketing usluga Primena marketinga u uslužnim delatnostima posebno je potencirana intezivnim razvojem i sve vecim značajem sektora usluga u nacionalnim ekonomijama.Predvidjanja eksperata idu u pravcu daljeg rasta tercijarnog sektora, te se nameće kao neophodnost primena marketinga ( usluga) u poslovanju uslužnih delatnosti u cilju kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba sve izbirljivih i zahtevnijih korisnika usluga.U toj poziciji je i saobraćaj sa svim osobenostima koje ga diferenciraju od ostalih uslužnihdelatnosti. Poslovanje saobracajnih preduzeca na principima trzisnog posovanja s izrazenom konkurencijom na transportnom trzistu u prvi plan stavlja marketing kao jednu od najznacajnijih funkcija preduzeca. Primena marketinga u saobracaju zasnovana je na opstim karakteristikama korišćenja marketinga u usluznim delatnostima , ali njena bit protice iz odredjenih osobenosti saobracajnog (transportnog) trzista i saobracaja u celini. U stručnoj literature prisutna je izvesna tranzicija u razumevanju usluzne orijentacije i moci marketinskog uticaja.Mnogi autori misle da vrh hijerarhije organizacije cine osoblje za kontakt s kupcima , fizicki resursi i operacioni sistemi koji su u medjusobnom odnosu s potrosacima.Kako saobracajna preduzeca predstavljaju kompleksan saobracajno – transportni system usluzne delatnosti , vrlo je pozeljno ovaj concept uvžiti i primeniti na saobracajnu preduzeca.Uticaj marketinga mora se ogledati u svim segmentima pristupanja procesu usluzivanja klijenta.Stoga je funkcionalna koherencija izmedju marketinga i proizvodnje sustinski bitna za saobraćajne sisteme Kao i u ostalim privrednim delatnostima i u saobracaju je razumevanje motiva koriscenja saobracajnuih uslugaosnova za razumevanje potreba korisnika i kretanja traznje za saobracajnim uslugama.Utvrdjene potrebe korisnika su osnove za definisanje proizvodnih , razvojmih , i drugihprograma saobracajnih preduzeca.Dakle,pracenje izmenjenih zahteva traznje na trzistu saobracajnih usluga osnov je racionalne poslovne politike. Istovremeno , saobracajno preduzece mora primenjivati odgovarajuce strategije u domenu instrumenata trzisnog nastupa , kako bi se intergisalo sa sredinom.Marketing orijentacija saobracajnih preduzeca ima za posledicu znatno prilogodjavanje saobracajnuih usluga korisnicima. Za preduzece koje se bavi usluznim delatnostima od velikog znacaja je inoviranje programa usluga.Istrazivacko-razvojna aktivnost nije od manjeg znacaja kod usluznog preduzeca , mada je karaketr rada i sprega sa marketingom dosta razlicita od proizvodnog preduzeca. U saobracaju postoje velike mogucnosti za razne inovacije koje bi doprinele ostvarenju dodatnih prihoda.Nove potrebe i zahtevi za savremenim saobracanjim uslugama , kao i brz razvoj nauke i tehnike , doprineli su da svaka grana saobracaja razvije svoje mobilne transportne kapacitete , medjusobno razlicite po tehnicko-tehnoloskim , saobracajnoekonomski , i organizacionim osobenostima.Tako, naspram procesa formiranja novih potreba i potraznje za saobracajnim uslugama , vremenom se prosirivala struktura saobracajnih grana i razvijala slozena organizaciona struktura saobracajnog sistema i transportnog trzista. Treba istaci da jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga koji predstavlja podlogu u strategijskom nastupu razlicitih podrucja u okviru sektorausluga , uz primenu interaktivnog marketinga , mora biti primenjen i na saobracajna preduzeca.Dugoročan uspeh u uslužnom poslovanju moguće je jedino ukoliko potrošač i uslužna kompanij zajedno u lažu napore u prizvodnju i potrošnju odeđenih usluga.Najednostavniji oblik saradnje u paksi marketinga usluga predstavljaju prijateljski odnosi između uslužnog osoblja i potrošača.