Studije i intezitet saobracajne mreze

UVOD
Uloga saobracaja u privrednom, prostornom i urbanistickom razvoju podrucja i gradova je veoma znacajna. Ogleda se u povecanju pokretljivosti stanovnistva, uticaju na organizaciju prostora, poboljsavanje ukupnog kvaliteta zivotne sredine i zivotnog standarda uopste, a na sirem planu u povecanju jedinstva prostora i integriteta drzavne teritorije.
Osim pozitivnih saobracaj ima i izvestan broj negativnih propratnih uticaja na okruzenje, pre svega na povecavanje broja nesrecnih slucajeva, kao i na degradiranje ambijentalnih i ekoloskih vrednosti sredine u pojedinim slucajevima.
Sveobuhvatnost i medjupovezanost saobracajnih resenja zahteva da svaka intervencija na saobracajnoj infrastrukturi-saobracajnicama bude razmotrena i kontekstu celine saobracajnog sistema, a zatim i sireg drustveno ekonomskog i prostornog okruzenja razmatranog podrucja. Zbog toga se u razmatranje uzimaju demografski, ekonomski, prostorni i drugi relevantni uticajni faktori koji odredjuju obim kretanja ljudi i dobara i raspored transportnih zahteva na vidove i svrhe.
Kada je rec o gradovima i transportnim procesima koji se u njima odvijaju kljucno pitanje u planiranju saobracaja je uspesno i efikasno povezivanje razlicitih funkcija i sadrzaja u prostoru i definisanje optimalnog odnosa izmedju javnog i individualnog transporta. Izrada saobracajnog plana za odredjeno podrucje podrazumeva utvrdjivanje obima potrebnog transporta u prostoru, njegovu raspodelu po pojedinim vidovima i proveru odraza dobijenih tokova na saobracajnu mrezu.
Osnovni postupak svih vrsta saobracajnog planiranja bilo da je rec o sektorskom, gradskom, regionalnom ili saobracajnom planu preduzeca ima nekoliko faza:

a) Analizu razvoja saobracaja u prethodnom periodu,
b) prognozu razvoja stanovnistva i privrede i pretvaranje dobijenih vrednosti u saobracajne velicine,
c) testiranje i vrednovanje mogucih resenja i
d) njihovo uporedjivanje sa uspostavljenim sistemom ciljeva ukupnog razvoja na razmatranom podrucju.

Osnovni pojmovi i osobine saobraćaja

Premeštanje ili dislokacija sa jednog na drugo mesto ljudi ili tereta predstavlja određeni transportni proces koji se u zavisnosti od objekta i načina transporta realizuje kao prenošenje, prevoženje, itd… Transportni procesi su sastavni deo različitih oblika ljudskih aktivnosti i nalaze se u industrijskoj proizvodnji, poljoprivredi, turizmu,itd… i često čine posebnu privrednu delatnost. Transportni procesi se u osnovi sastoje iz tri dela:

a) Utovara, ukrcavanja odnosno prihvatanja tereta i putnika,
b) Prenosa, prevoza i
c) Istovara odnosno iskrcavanja

Transportni procesi mogu biti unutrašnji ako se u celosti realizuju unutar proizvodnih procesa, a ako se realizuju izvan njih onda se javljaju kao transport za sopstvene potrebe ili kao javni transport. U odnosu na elemente transportnog procesa: vrste transportnih sredstava, puteva, udaljenosti, prirode i načine pripreme tereta, složenosti transportnog sistema, itd… može se izvršiti podela transporta na:

a) Drumski
b) Železnički
c) Vazdušni
d) Cevni
e) Kontejnerski

Ukoliko se transportni procesi odvijaju pomoću transportnih jedinica koje organizovano koriste istu mrežu saobraćajnica javlja se saobraćaj. Saobraćajni procesi obuhvataju programiranje, planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrolu kretanja transportnih jedinica na saobraćajnoj mreži. Saobraćaj ima nekoliko karakterističnih osobina kao što je pojava transportne usluge koja nastaje kao posledica premeštanja ljudi i roba. Druga osobina je izražena između povezanosti prevoznih zahteva i privrednog razvoja razmatranog područja. Jedna od osnovnih osobina saobraćaja je i činjenica da se putovanja javljaju u velikom broju sa obeležjima masovnosti u okviru koje se mogu uočiti različite pravilnosti.