Subjekti prava

UVOD

Društvo nužno stvara društvena pravila ponašanja ljudi. Nema društva bez svesnog, slobodnog i celishodnog ponašanja čoveka, nema ni društva bez normi. Norme su pravila ponašanja koje se obraćaju na čovekovu svest. Svaka pravna norma poseduje dva dela: dispoziciju i sankciju. Dispozicija predstavlja pravila ponašanja. Međutim, ne primenjuju se oba elementa pravne norme zajedno. Oni su alternativno postavljeni elementi. Primena jednog isključuje drugo. Nije moguće da se primenjuju u konkretnom slučaju oba.

Prekršaj pravne norme povlači za sobom primenu sankcije. Postoje dve vrste sredstava koje poseduje sankcija. To su pozitivna i negativna sredstva. Najčešće se koriste negativna sredstva. Ona su u obliku pretnje nanošenjem zla i veoma su efikasno sredstvo da se čovek natera da poštuje pravila ponašanja (norme) Oba elementa iz kojih se sastoji svaka pravna norma mogu biti primenjena samo kada su se stekli uslovi za njihovu primenu. Ti uslovi su takođe propisani pravnim normama. Deo pravne norme koji opisuje upotrebu pravne norme naziva se pretpostavka. Otuda se može govoriti i o dodatna dva elementa pravne norme, a to su pretpostavka dispozicije i pretpostavka sankcije. Društvo stvara različite vrste normi radi ostvarenja različitih ciljeva.
Pravnu normu ne treba pomešati sa članovima ili paragrafima zakona ili drugih pravnih akata. Ona se retko u potpunosti poklapa s jednim takvim članom. Početni zadatak svake pravne teorije sastoji se u tome da se izdvoje i konstituišu pravne norme. Pravne norme se donose u društvu da bi se regulisalo ponašanje ljudi te iz toga proizilazi da su subjekti prava, odnosno subjekti pravnih odnosa ljudi.

SUBJEKTI PRAVA

Subjekti prava su glavni elementi pravnog odnosa. Zbog njih ti odnosi i postoje, da bi se zadovoljio interes jednog od njih ili interesi i jednoga i drugoga. Subjekti prava su ljudi – fizička lica i društvene tvorevine – pravna lica koji imaju pravne obaveze i ovlašćenja s obzirom na neke objekte prava. U svakom pravnom odnosu postoje najmanje dva pravna subjekta. Nije moguće biti u pravnom odnosu sa samim sobom.

Dakle, subjekti prava mogu biti fizičke osobe ili pravne osobe. Statusno pravo je skup pravnih pravila koja se bave pitanjima subjekata prava, posebno njihova nastanka, prestanka, pravnog položaja te pravne i radne sposobnosti. Subjekti prava mogu biti fizčka ili pravna lica.

FIZIČKO LICE
Fizičko lice ili osoba je je izraz koji u pravu označava individualno, samostalno ljudsko biće.U pravnoj nauci, fizičko lice je samosvesno ljudsko biće podložno fizičkim zakonima, za razliku od patvornog, pravnog lica. Dakle, ljudi postaju fizički subjekti samim svojim rođenjem i takvi ostaju do svoje smrti. Pod fizičkim licima u pravu podrazumevaju se ljudi koji rođenjem postaju pravni subjekti i kao takvi ostaju sve do smrti. Pored toga u pravu je zaštićeno i začeto dete koje još nije rođeno u pogledu prava nasleđivanja pod uslovom da se rodi živo i u ljudskom obliku. U određenim situacijama postoji pravni interes da se pojedina fizička lica koja su nestala proglase umrlim.Ovakva rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo, sadrži samo predpostavku o smrti umrlog i proizvodi svoje dejstvo dok se ne dokaže suprotno.
Osnovni atributi fizičkih lica su:

a) Lično ime fizičkog lica je oznaka pomoću koje se jedno lice razlikuje od drugog. Ono se sastoji od imena i prezimena. Lično ime je pravo građanina ali i dužnost jer je svako dužan da se služi svojim ličnim imenom. Građaninu je po zakonu dato pravo da može da promeni svoje lično ime. Evidencija statusnih podataka za fizička lica vodi se u matičnim knjigama.
b) Prebivalište i boravište- Svako fizičko lice mora da bude vezano za jedno mesto gde je stalno nastanjeno.
c) Državljanstvo- predstavlja pripadnost određenoj državnoj zajednici.