SWOT analiza

Uvod

Planiranje je osnova svih ostalih faza procesa menadžmenta. Bez planiranja, kompanije bi lutale tržištem kao brod bez kompasa. Sagledavanje svojih mogućnosti, određivanje „kursa“ kojim će kompanija ići, kome će ponuditi svoj proizvod ili uslugu – to su visoko prioritetna pitanja na koja bi u samom startu trebalo odgovoriti. Znati prednosti i mane svoje kompanije ili njenog određenog sektora, konstantna samoanaliza i preispitavanje su neke od ključnih stavki menadžment procesa kojoj se treba posvetiti sa posebnom pažnjom. Odgovore na ta pitanja daje nam SWOT analiza.

SWOT analiza, čiji je autor Albert Humphrey, je analitička metoda koju menadžer može upotrebiti u kreiranju strategije svoje kompanije i kojom se definišu spoljašnji i unutrašnji faktori koji utiču na poslovanje kompanije. Proizvod planiranja je strateški plan kojim se usmerava delovanje cele kompanije u periodu od 5 do 10 godina. U cilju određivanja potrebne strategije, planeri kompanije moraju razmatrati 2 ključna pitanja:

1. Koji je trenutni učinak kompanije na tržištu?
2. Koji faktori okruženja kompanije mogu bitno uticati na njenu budućnost?
– Odgovori na ova pitanja činiće suštinu strateškog plana kompanije.

Ona se obavlja kroz matricu koju čine 4 elementa:

1. S – strenghts (snage)

Kompanijenajčešće imaju samo par ili ponekad samo jednu ovakvu prednost ali je na razne načine stalno iskorišćavaju,i njihova stalna borba sa konkurencijom sastoji se u stalnom pronalaženju novog načina za eksploataciju ove ključne prednosti. Za vreme definisanja snaga najbolje je staviti se u poziciju kupca i biti realan. Treba navesti sve ono po čemu se kompanija izdvaja od konkurencije u pozitivnom smislu.

2. W – weaknesses (slabosti)

Pod slabostima bi trebalo razlikovati ključne nedostatke koji su sve prisutni i mogu da utiču na opstanak kompanije i simptomatske slabosti koje mogu da budu samo maska nekih ključnih slabosti. Bitno je popisati slabosti i napraviti planove čijom će se realizacijom broj tih slabosti smanjivati. I ovde takođe važi da treba biti realan i ne zanemarivati potencijalnu opasnost nekog problema.

3. O – opportunities (šanse i mogućnosti)

Da bi utvrdili šanse potrebno je obratiti pažnju na promene koje se dešavaju u tehnologiji i prodaji,promene u državnoj politici koje se odnose na polje bankarskih delatnosti,socijalna dešavanja,promene načina života…
Šanse predstavljaju prednost kompanije u odnosu na okruženje.Mogu se posmatrati iz dva ugla,kao trenutne i u perspektivi.

4. T – threats (opasnosti i pretnje)

Opasnosti se mogu klasifikovati kao trenutne i opasnosti koje mogu nastati u bližoj ili daljoj budunosti. Korisno je konsultovati se sa drugim ljudima koji opasnost mogu posmatrati iz različite perspektive. Pretnje mogu razne – rast konkurencije, nepovoljni zakoni, ekonomska kriza i pad kupovne moći potrošača.