Trend uvođenja TQM koncepta u Srbiju

UVOD
U periodu posle Drugog svetskog rata menađment kompanija je bio sučen sa ekonomskim, tehnološkim, političkim i socijalnim promenama na koje je morao da odgovori. Slična situacija je i na početku novog veka. Sa globalizacijom tržišta kompanije teško mogu da se zaštite od međunarodne konkurencije na taj način što će poslovanje vezati za poslovanje u okviru svog zaštićenog unutrašnjeg tržišta. Pojavila se potreba za novim menadžment sistemima. Nova znanja i tehnologije, nove informatičke i komunikacione mogućnosti, novi propisi i tehničke barijere, programi vlada, novi konkurenti i isporučioci, porast potreba i očekivanja kupaca doveli su do ovakvog stanja.

Zbog potreba da se prilagode brzim promenama u okuženju veliki broj kompanija širom sveta osamdesetih godina se okreće Japanu i traži odgovor kako je ta zemlja postala tako ekonomski i privredno jaka za tako kratak vremenski period. Odgovor nalazi u novoj menadžment filozofiji nazvanoj menadžment ukupnog kvaliteta izvorno nastao još pedesetih godina.

U prvom delu ovog rada date su definicije kvaliteta koja je osnova TQM filozofije menadžmenta. Kvalitet je bio polazna tačka kada je nastajao ovaj menadžement sistem.

Drugi deo rada je posvećen objašnjenju šta je to TQM i koja je njegova suština. Predstavljeni su uslovima u kojima nastaje ovaj sistem i njegovi tvorci.

Tokom vremena kako se ova filozofija razvijala, različiti ljudi su imali razlčita viđenja kako bi se najlakše i najefikasnije dostigao traženi kvalite. U trećem delu su predstavljeni dominantni modeli TQM – a.

U četvrtom delu je razmatran ovaj koncept sa pozicije Srbije odnosno predstavljeno je realno stanje sto se tiče ove filozofije. Ponuđeno je viđenje budućnosti TQM u nekom narednom periodu

Na samo kraju dali smo zaključna razmatranja onoga što smo

KVALITET – DEFINICIJE I ZANČAJ

U najširem smislu pod kvalitetom se podrazmeva civilizaciski status čoveka, tj. kvalitet življenja u njegovom okruženju. Pri takvom širokom pogledu na kvalitet, javljaju se tri glavna učesnika, od kojih svaki ima svoju odgovornost za kvalitet. Prvi učesnik je kupac, koji svojim željama i zahtevima, te svojom sposobnošću utiče na kvalitet. Drugi učesnik je orgnizacija, koja proizvodi proizvode, odnosno, nudi usluge i želi da zadovolji želje kupca. Treći učesnik je država koja regulativom, zakonima i institucijam utiče na kvalitet življenja [4].

Pretragom literature koja se bavi kvalitetom možemo naći na različite definicije ovog pojma. Neke od njznačajnih definicija kvaliteta su date u tabeli 1.