Trziste i trzisne strukture
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Национална економија
Тема:
Тржиште и тржишне структуре
Ментор:
Студент:
Анђела Поповић
Косовска Митровица, 2020.
Садржај
3.2. Тржиште непотпуне или несавршене конкуренције.................................................8
2

1. Појам и улога тржишта
Сложена структура и суштина тржишта омогућила је бројним ауторима да га са
различитих становишта посматрају и дефинишу. С тим у вези указује се да је тржиште
"
место где се робе продају и купују", "место где се врши сучељавање понуде и
тражње роба
" итд. Све ове кратке дефиниције тржишта на симплифицирани начин
указују на суштину тржишта, при чему је евидентно да нису свеобухватне. Полазећи од
изнетих ставова, може се дати следећа дефиниција тржишта. Под тржиштем
подразумевамо место, простор или подручје на коме се у одређено време сучељавају
понуда и тражња, односно врши продаја и куповина робе по ценама које се из тих
односа формирају.
Дате дефиниције тржишта указују и на његову основну суштину. Међутим,
незаобилазна је улога тржишта у односу на систем друштвене репродукције која се
огледа у томе да оно:
регулише развој производње и потрошње, односно усклађује понуду и тражњу;
посебно подстиче примену економских принципа продуктивности,
економичности и рентабилности;
подстиче примену научно - техничког прогреса и развој производних снага;
путем дејства закона вредности омогућава формирање тржишних цена као
гравитационе тачке;
пружа преглед обима, структуре понуде и тражње у времену и простору.
Према изнетом појму, суштини и улози тржишта, коју оно има у друштвеној
репродукцији, произилазе многобројне функције, међу којима се издвајају четири као
најважније, и то:
информативна, селективна, алокативна и дистрибутивна.
Информативна функција тржишта састоји се у пружању релевантних информација о
стању понуде и тражње на њему. У складу са тим информацијама, сваки ће
произвођач према својим производним могућностима доносити одлуке да ли ће
почети или повећати производњу неког производа или не. Селективна функција
тржишта остварује се уз дејство закона вредности. Налази одступања од друштвено
признате вредности, тржиште врши селекцију произвођача. Алокативна функција
тржишта подразумева размештај производних ресурса у одговарајућа подручја, гране
и делатности у којима ће се остваривати оптимални економски ефекти просечан
Стојан Бабић, Милић Миловановић,
Теорија цена
, Економски факултет, Београд 2001. стр.146.
4
профит и екстра профит. Дистрибутивна функција тржишта односи се на расподелу
новостворене вредности између учесника у друштвеној репродукцији.
Феномен тржишта је могуће посматрати са различитих аспеката и у складу са
тим различито класификовати и разврставати. Сваком начину производње
претпостављен је одговарајући облик тржишта са односима који се на њему
формирају. У натуралној привреди оно није имало одлучујући утицај на кретање
производње, а односи у размени настајали су случајно. Размена се одвијала директно,
роба за робу, то јест трампом. Раст и развој тржишта у капитализму карактеришу
одређене фазе које одговарају стадијумима развоја капитализма, као што су:
либерални капитализам, монополистички капитализам и државни капитализам.
У периоду либералног капитализма, на тржишту влада неограничена
конкуренција, која доводи до анархије. Иницијатива на тржишту је на страни
капиталистичких предузећа, чији је циљ остваривање што већег профита. Цене се
формирају слободно под дејством понуде и тражње. Период монополистичког
капитализма карактерише појава великих монополистичких предузећа (картела,
трустова и сл.) која доминирају на тржишту.
Појам државни капитализам подразумева наглашен утицај државе у области
привреде и тржишта, па се овај период означава као државни интервенционизам.
Путем разних мера, држава интервенише и регулише привредне односе у једној
земљи. У мере које држава најчешће примењује убрајамо: политику цена, монетарно -
кредитну политику, пореску политику царинску, девизну политику итд. Све ове мере
представљају инструменте економске политике једне земље.
2. Тржишна структура
Пoд структурoм тржиштa пoдрaзумeвa сe укупнoст фaктoрa кojи oдрeђуjу
квaлитeт и квaнтитeт пoнудe и трaжњe кao oснoвнoг чиниoцa тржиштa у кojимa сe
oдвиjajу рaзмeнски oднoси. Oснoвни eлeмeнти структурe тржиштa су:
кoнцeтрaциja и вeличинa пoнудe кoja je oдрeђeнa прoизвoдњoм;
фaктoри нa стрaни трaжњe – бр. купaцa, вeличинa њихoвoг дoхoткa, рaспoдeлa
нaциoнaлнoг дoхoткa и слично;
Стојан Бабић, Милић Миловановић,
Теорија цена
, Економски факултет, Београд 2001. стр.147.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti