Upravljanje istrazivanjem i razvojem

2. RAZVOJ PREDUZECA
2.1 . RAST I RAZVOJ PREDUZECA
Preduzeca su organizacioni sistemi, sto znaci da funkcionisu svesnim, organizacionim aktivnostima coveka koji im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima coveka koji im postavlja ciljeve I svojim upravljackim aktivnostima ih neprestano usmerava ka tim ciljevima. Konstitucija sistema (preduzeca) moze da se menja tokom funkcionisanja na tri nacina:
• Evoluciono
• Adaptivno
• Revoluciono
Evolucione promene su stalne promene koje se ispoljavaju ka promena kvaliteta, kvantiteta I promene po elementima structure, vezane za razvoj. Malog inteziteta, dugog perioda trajanja.
Adaptivne promene su promene koje nastaju kada system svojim delovanjem zeli da izvrsi zeljeni spoljasni uticaj.
Revolucione promene su promene structure jednog sistema, nastale itercepcijom drugog sistema u njegov evolutivni process. Ove promene su, po pravilu visokog inteziteta, ali kraceg vremena delovanja.
Egzogene promene nastaju usled funkcionisanja sistema I ispoljavaju se kao promene u odnosu izlaza I ulaza u system.
Dinamika sistema ukazuje na smer kretanja, razmere kretanja I intezitet kretanja.
Razvoj u odnosu na prilagodjavanje moze da bude indukovan (pasivan) I autonoman (aktivan). I indukovan I autonoman razvoj dovode da kvalitativnih I (ili) kvantitativnih promena u preduzecu.
Rast preduzeca je rezultat razvoja, merenje moze da bude apsolutno I relativno.
Bencmarking (benchmarking) je za sada najbolja metodologija merenja. Metod bencmarkinga je narocito pogodan za merenje u odnosu na razvoj, jer je u korelaciji sa strateskim menadzmentom, upravljanjem totalnim kvalitetom I reiznenjeringom. Zalaze se za ucenje, imitiranje I usavrsavanje prakse najboljih. Posmatra se kroz cetiri osnovna tipa aktivnosti: konkurentski, interni, funkcionalni I genericki. Konkurentski se odnosi na odnos sopstvenih izlaza I kljucnih konkurenata. Interni bencmarking govori o uskladjenosti svih delova preduzeca u odnosu na druge. Funkcionalni poredi rezultate odredjenih funkcija. Genericki se odnosi na vecinu procesa u poslovanju. Bencmarking stice sve vecu popularnost.
Bencmarking se zasniva na saradnji, pa je od izuzetnog znacaja prevazilazenje sukoba, podizanje profesionalizma I efektivnosti.
2.2. RAZVOJ PREDUZECA
Kompleksne, medjuzavisne pojave nisu mogle dovoljno dobro sagledati.
Rast-ukrupnjavanje, Razvoj – kvalitativna promena.
Preduzeca kao organizacioni sistemi teze ka stanju najvece verovatnoce, a to je haos. Haos je prirodna teznja koja vodi ka slobodi, do dezorganizacije.
Razvoj preduzeca se odvija kroz procese:
1. Povecanje entropije, kao opste prirodne pojave svojstvene svim sistemima
2. Smanjenja entropije, kao uslova ostvarenja ciljeva organizacija, koje imaju teleoloski karakter
3. Adekvatnog organizacionog potencijala, kao negacije njihove entropije I pretpostavke kontinuelnog ostvarivanja njihovih ciljeva
Tek u 20. Veku, s pojavom teorije sistema I holistickog pristupa, nastaje teorija po kojoj je razvoj posledica neprekidnog procesa interakcije izmedju structure organizma, s jedne I zahteva sredine, s druge.
3.UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA
3.1. UPRAVLJANJE RAZVOJEM PREDUZECA
Za kontrolisanje velikih kompleksinih sistema, Siljak smatra das u vazni sledeci faktori:
1. Dimenzija(broj ucesnika)
2. Neizvesnost
3. Informaciono-strukturni pritisci
Osnovni ciljevi upravljanja razvojem su:
1. Stvaranje razvojnih programa koji doprinose fleksibilnosti preduzeca I povecanju sposobnosti za adaptaciju I prilagodjavanje trzisnim zahtevima
2. Razvoj kreativnosti svih ucesnika procesa
3. Selekciju ciljeva prema znacajnosti, od najznacajnijeg do manje vaznih u okviru zeljenog razvojnog programa
4. Stvaranje prototipa na kojem se neprekidno usavrsavaju karakteristike koje ce zadovoljiti zahteve postavljene ciljem, korisnoscu, traznjom potrosaca I trzisnih trendova
5. Koriscenje I razvoj metoda kojima se prate promene u vremenu kako bi se kontrolisao napredak ili eventualno menjao I tako postigla bolja prilagodljivost nastalim promenama.
Procesom razvoja se upravlja preko cetiri medjuzavisne aktivnosti:
1. Specifikacija
2. Razvoj
3. Test
4. Komuniciranje
Kvalitet razvojne odluke zavisi od cetiri osnovne grupe faktora:
1. Unutrasnji uslovi
2. Spoljni uslovi
3. Razvojni kapaciteti preduzeca
4. Konkurentska strategija preduzeca
Dominantivni faktori uticaja na razvoj preduzeca su:
1. Trziste
2. Razvoj nauke I tehnologije
3. Privredna I drustvena okolina
4. Opste karakteristike preduzeca(velicina, tip, delatnost, finansijsko stanje itd)
5. Istrazivacko- razvojni rad
6. Proizvodni program
7. Stanje tehnike I tehnologije
8. Postojeca organizacija I upravljanje
9. Kadrovi
3.2.UPRAVLJANJE RAZVOJEM I STRATEGIJA PREDUZECA
Upravljanje razvojem preduzeca obuhvata aktivnosti prevodjenja postojeceg stanja u zeljeno I moguce stanje.
strategijski menadzment odredjuje moguce ciljeve kombinujuci promene sredine I potencijala preduzeca, kroz process koji polazi od strategijske analize, strategijskog izbora, do strategijske promene. Strategija ukazuje na put kojim se treba kretati I nacin na koji se mogu realizovati ciljevi.
Preduzeca prema ovom kriterijumu – dostignutom intezitetu razvoja na:poziciona I inovativna preduzeca. Poziciona preduzeca su ona koja koriste strategiju poboljsanja poslovanja. To su reaktivne strategije koje se baziraju na prethodnim odnosima u okruzenju I preduzecu. Ona se najvise bave tekucim nego buducim problemima. Focus je na kratkorocnoj efektivnosti. Organizaciona struktura je relativno formalizovana I funkcionalno specijalozovana. Inovativna preduzecasu okrenuta novim trzisnim sansama I isticu prednosti novih tehnologija. Strateski su aktivna u odnosu na okruzenje. Ona kreiraju ofanzivnu marketinsku I tehnolosku strategiju. Organizaciona struktura je uglavnom fleksibilna I neformalna.
Hi-tech preduzeca se mogu definisati kao inovativna preduzeca koja uspesno koriste otvorenu tehnolosku, marketinsku I organizacionu strategiju , radi snaznog vodjstva u pozicioniranju novih proizvoda. Otvorenom strategijjom preduzece je okrenuto okruzenju, primenjuje nova znanja, oslanja se na kreativnost I inovaciju. Tehnologija je kljuc I alat konkurentnosti.
3.3. MODEL UPRAVLJANJA RAZVOJEM PREDUZECA
Model preduzeca. Sustina upravljanja razvojem preduzeca je resavanje mogucih buducih problema.