Upravljanje trasferom vlasništva

UVOD

Važnost procesa nasleđivanja u porodičnim kompanijama je ogromna, s obzirom na činjenicu da se tim procesom zapravo nastavlja život kompanije, i da je uspeh kompanije uslovljen pravim odabirom naslednika. U praksi porodičnih preduzeća nastaju mnoge poteškoće prilikom odvijanja faze nasleđivanja tako da je kada su u pitanju porodična preduzeća, iz generacije u generaciju sve manji broj preduzeća koja uspevaju da se održe i nastave svoje poslovanje. Tokom procesa transfera vlasništva mogući su i brojni konflikti unutar same porodice, a moguće je i postojanje nezainteresovanosti od strane određenih, ili čak svih potencijalnih naslednika za preuzimanje liderstva u porodičnom preduzeću. Prednost porodičnih firmi je to što vlasnici ulažu mnogo vremena i energije da obuče svoje naslednike i da im prenesu i poslovna i životna znanja. Na osnovu prakse se vidi da samo jedna trećina porodičnih kompanija preživi međuneracijski transfer na drugu generaciju naslednika, dok samo 10% kompanija preživi prelaz na treću generaciju. Iz ovoga se može zaključiti da je izbor naslednika jedan od najvećih problema sa kojima se susreću osnivači porodičnih preduzeća.
MENADŽMENT NASLEĐIVANJA

Porodično poslovanje propraćeno je nizom problema sa kojima se osnivači i zaposleni u njima suočavaju. Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću osnivači jeste izbor naslednika i stvaranje klime poslovanja koja će uticati na razoj kompanije. Naslednik mora da zadovolji kriterijume neophodne zaodržanje tradicije poslovanja.
Razvoj porodičnog preduzeća zavisi od ličnih karakteristika naslednika (potomaka), obuke naslednika, spremnost za rad i želje potomaka za rad u preduzeću, itd. Rizici prenosa su brojni. Ne iznenađuje podatak da samo jedna trećina kompanija preživi međugeneracijski transfer na prvu generaciju naslednika (znači drugu generaciju), kao i to da samo 10% kompanija preživi prelaz na treću generaciju. Prelaz na treću generaciju ocenjuje se kao najproblematičnija faza u „životu“ porodične firme.
Prilikom izbora česti su konflikti među članovima porodice, odnos osnivača prema prepuštanju posla često može biti uzrok prekida poslovanja porodične kompanije ili može imati primarni uticaj na njegov prosperitet.
Naslednik ili osnivač kompanije mora voditi računa o izazovima kompanije među kojima se ističe: planiranje nasleđivanja, postavljanje pravila prenosa vlasništva van kruga porodice, postavljanje kriterijuma za biranje poslovodnih osoba, postavljanje uloge članova porodice u kompaniji, uloga osoba koje su došle u porodicu, structure odlučivanja i slično. Bitno je da se u samom procesu određivanja naslednika budući naslednici budu realni ida misle na svoj interes, da iza osnivača dođe određena osoba, da neko od potomaka upravlja kompanijom. Mada ukoliko naslednik nije dovoljno kompetentan ceo trud i bonitet tog preduzeća se može uništiti u kratkom roku.

IZAZOVI NASLEĐIVANJA

U veoma realnom smislu vlasnik-menadžer jeste kralj (ili kraljica!). Posao se vrti oko njega i zavisi od njega, a najverovatnije je to slučaj i sa porodicom. Njegovi rezultati pri osnivanju i/ili izgradnji preduzeća donose mu status heroja, donose mu poštovanje i divljenje u zajednici. Kompanija je odraz njegove vizije, njegove upornosti i hrabrosti. Ona je njegovo delo, njegov životni uspeh, nešto što mu je donelo i bogatstvo i položaj. Ko bi još želeo toga da se odrekne?I sasvim je logično da većina vlasnika-menadžera to ne želi. Najkritičnije pitanje u ovoj fazi iz porodičneperspektive, je pitanje da preduzetnik prepusti kontrolu. Iz poslovne perspektive centralno pitanje je da li postoji kvalifikovani sledbenik. Da li postoji kompetentan naslednik, neko iz naredne generacije ko je spreman i sposoban da preuzme vođstvo nad kompanijom? Neko ko može da nastavi stopama „moćnog heroja“?