Uticaj muzike na razvoj deteta

UVOD

Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti, izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte. U ovom radu razmatramo značaj muzike na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i obrazovno postignuće. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti potrebama savremenog društva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološkidobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.
Značaj korišćenja muzike u radu sa decom od najranijeg uzrasta se ne iscrpljuje u pravovremenom podsticaju razvoja muzičkih sposobnosti. Muzika ima znatno važniju ulogu. Uz pomoć nje se otvaraju prostori za spontanu, toplu komunikaciju u međusobnom opštenju dece i dece sa odraslima.

 
Razrada

Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo  koje  je  moglo  da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih pločica, nađenih u   Maloj   Aziji   i  Sumeriji govore o mestu i važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama.
Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u životu rade,  te  da  u sebi  sadrži dobro i zlo. On kaže: “Ako želite da znate kakva je država jednog    naroda  i  da  li   su  njeni  zakoni  dobri  ili  loši,   ispitajte   muziku  koja  se u  toj  državi   sluša”.

U vreme Aristotela  i   Platona  muzika  je,   uz  geometriju,  astronomiju   i   matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da svira neki instrument i da zna  da  čita  note.   Današnji   naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bića. Skoro  svako doba u istoriji čovečanstva    priznavalo  je  muziku   kao  bitan  faktor  u  procesu učenja  i   formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.

Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija idr. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike narazvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su impozantni.
Neposrednost delovanja, jedna od osnovnih odlika muzike, od najvećeg je značaja baš u predškolsko doba – doba najburnijeg razvoja ličnosti. Radost, tuga ili neko drugo raspoloženje iskazano muzikom doživljavamo i onda kada nismo u stanju da objasnimo na koji način je muzika podstakla određeno raepoloženje u nama. Dete, iskreno i otvoreno za nova saznanja, spontano prihvata ono što mu muzikom nudimo, a to je od posebnog anačaja u periodu kad ono menja sredinu i veći deo dana provodi u vrtiću, posebno u periodu adaptacije i readaptacije. Osmišljenim izborom i primenom muzike vedrog karaktera može se ublažiti tuga i nesigurnost deteta, koje pati ne samo zbog odvajanja iz porodičnog ambijenta, zdravstvenog ili nekog drugog razloga (ljubomora, teškoće u komunikaciji sa ljudima, nepravilan odnos roditelja prema detetu, neadekvatno odevanje i slično).