Vertikalna podela nadležnosti prema predlogu ustava za Evropu

Uvod

Ideja o formiranju ujedinjenih zemalja starog kontinenta datira još iz 1946 godine. Formulisao ju je Vinston Čerčil u Cirihu kao Sjedinjene države Evrope. Jedan od prvih ozbiljnijih poteza bilo je formiranje Saveta Evrope davne 1949. godine u Londonu. Sledeći bitan korak se vezuje za Pariski sporazum iz 1951. god kojim je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik. 1957. godine potpisani su Rimski ugovori o uspostavljanju Evropskog zajedničkog tržišta i EUROATOM-a. Ugovor o stvaranju Evropske zajednice, ujedinjenjem sve tri institucije, bio je još jedan korak bliže stvaranju organizace koja broji sada dvadeset i sedam zemalja evropskog kontinenta sa tendencijom proširivanja.
Samit Evropskog saveta u Mastrihtu 9 – 10. 12. 1991. god. Predsednici država i vlada postižu sporazum o tekstu Ugovora o stvaranju Evropske unije (EU). Osnivanjem EU ustanovljena je jedna nadnacionalna organizacija koja ima ovlašćenja da svojim odlukama obaveže države članice i njihove organe. Unija nema svojstvo države, ali ima određene elemente državnosti koji su joj, odgovarajućim aktima, pre svega osnivačkim ugovorima, preneti u nadležnost.
Ugovor iz Mastriha, potpisan 1992. i ratifikovan 1993. godine, je sporazum kojim su države članice uspostavile Evropsku Uniju i time ujedno označile novu etapu u integaciji nacija Evrope u sve čvršću uniju, u kojoj se odluke donose što je bliže moguće građanima. Ovim Ugovorom postavljeni su ciljevi ekonomske i monetarne unije, jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke obrambene politike, a zatim i obrane, uvođenja državljanstva Unije, tesne saradnje u pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Ugovorom o Evropskoj Uniji, proces evropske integracije je, iz pretežno privredne integracije, prerastao u političku uniju.
Ovaj ugovor se stoga smatra jednim od najvažnijih dokumenata evropske integracije, i slobodno se može nazvati Ustavom Evropske unije. Sa dopunama iz Amsterdama i Nice čini pravna akta na kojima počiva pravo Evropske unije.
U periodu od 1952/1958. šest osnivačkih zemalja EU bile su: Belgija, Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija. Devetnaest budućih zemalja su joj se pridružile u „talasima proširenja“ koji su dati u sledećoj tabeli: