Odlomak

Uvod

Vodni saobraćaj obuhvata saobraćaj koji se odvija na vodenim površinama (moru, jezerima, rekama, kanalima). Međutim, daleko najveći značaj u okviru vodnog saobraćaja ima pomorski saobraćaj.
Morski saobraćaj obezbeđuje oko 4/5 ukupnog transporta u međunarodnoj trgovini.
Po obimu tereta i proizvodnosti rada pomorski saobraćaj prevazilazi sve druge vrste saobraćaja.
Cene prevoza tereta morskim putem je najniža od svih vrsta saobraćaja. Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta veća, nego u železničkom i rečnom, a cena je gotovo 2 puta manja.
Istorija pomorskog saobraćaja je veoma duga (još od Feničana, preko starih Grka i Rimljana, pa sve do srednjeg veka i velikih geografskih otkrića).
Razvoj trgovine u antičkom periodu uslovljen je razvojem brodarstva (i na morima i na rekama).
Za današnji morski saobraćaj od velike važnosti su događaji sa početka XIX veka:

  • uspostavljanje prvih redovnih pomorskih linija širom sveta, posebno između Evrope i Severne Amerike (saobraćaj na njima su održavali brzi jedrenjaci – kliperi)
  • pronalazak prvog broda na mehanički pogon – parobrod koga je konstruisao 1807.god. Robert Fulton
  • prvo putovanje parobrodom preko Atlantika – parobrod „Savannah“ je prvi prešao Atlantik 1919.god. (Njujork – Liverpul) za 29 dana
  • značajna unapređenja parobroda predstavljali su: uvođenje elipse (1840) i čelične armature (1860.)

Početkom XX veka počinje primena dizel motora.

 

 

 

 

 

Pomorski saobraćaj

Razvoj vodenog saobraćaja povezan je sa razvojem kapitalizma jer su gradovi na obalama mora ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj način ostvarivali veću ekonomsku, političku i kulturnu moć i veći uticaj nad okolnom teritorijom.
On je omogućio i povezivanje manufakturnih i trgovačkih centara na obalama Atlanskog okeana i Sredozemnog mora sa prekookeanskim zemljama i tako doprineo razvoju manufakture i robne proizvodnje.
Prvobitnosu korišćeni jedrenjaci, čiji su glavni uslov i faktor plovidbe bili stalni vetrovi i kretanje morskih struja pa su tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena ovim prirodnim faktorima.
Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI i XVII veka uspeli da otkriju američke kontinente, oplove Afriku, naprave kružnu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po Okeaniji, i na taj način znatno prošire granice i mogućnosti pomorskih saobraćajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih pomorskih sila: Španija i Portugalija, Holandija, Engleska. Do kraja XVII veka najveći deo kolonija u svetu držali su Evropljani i zahvaljujući njima odvijala se intenzivna kolonijalna trgovina, korišćenjem pre svega pomorskog saobraćaja.
Nastankom industrijskog kapitalizma krajem 18. veka javlja se potreba za jačim, bržim i jeftinijim prevoznim sredstvima na moru. Prvi parobrodi pojavljuju se početkom 19. veka a kasnije i brodovi sa motornom vučom koji su u potpunosti potisnuli jedrenjake.
Pomorski saobraćaj se javlja kao glavni nosilac međunarodne trgovine usled razmeštaja pojedinih kontinenata i njihove razdvojenosti morima i okeanima. Prekookeanska razmena čini oko 75% od ukupne trgovinske razmene i zato je razvoj pomorskog saobraćaja najtešnje povezan sa stanjem na svetskom tržištu. Sve krize i kolebanja na svetskom tržištu neposredno utiču nastanje trgovačke mornarice.
Razmeštaj trgovačke flote je izrazito neravnomeran. Sve do 1980-tih godina razvijene zemlje su posedovale peko 3/4 ukupnih svetskih kapaciteta iako je veliki deo tih kapaciteta bio registrovan pod zastavama zemalja tzv. jeftine zastave.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Saobraćaj

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese