studenti.rs home page
background image

                                  

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКИ

 

УНИВЕРЗИТЕТ

студент

 

САС

: 

Милош

 

Миладиновић

                              

бр.

 

индекса:

 

2И1/0002/23

контакт

 

телефон:

 

063 32 32 66

e-mail:

 

[email protected]

предмет:

 

Међународна

криминалистичко-полицијска

 

сарадња

 

СЕМИНАРСКИ

 

РАД

Борба

 

против

 

кријумчарења

 

миграната

 

и

 

трговине

 

људима

 

на

 

територији

 

Западног

 

Балкана

 

са

 

смерницама

 

за

 

међународну

 

сарадњу

                                                                          

Јануар

 2024.

background image

                           

Садржај:

 

Апстракт........................................................................................................................................1
Увод................................................................................................................................................1
Изазов

 

међународне

 

сарадње.....................................................................................................3

Конкретна

 

питања

 

која

 

утичу

 

на

 

међународну

 

сарадњу

 

у

 

истрагама

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната

  

у

 

земљама

 

Западног

 

Балкана.................................4

ПОГЛАВЉЕ

 1: 

Дефиниције

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната

 

и

 

важећи

 

међународни

 / 

регионални

 

оквир.............................................................................................4

1.1. 

Дефиниције

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната...........................................

4

1.1.1. 

Међународно

 

признате

 

дефиниције................................................................................

4

1.1.2. 

Трговина

 

људима.................................................................................................................

5

1.1.3. 

Кријумчарење

 

миграната..................................................................................................

6

1.1.4. 

Кључне

 

разлике

 

између

 

трговине

 

људима

  

и

 

кријумчарења

 

миграната....................

6

1.2.1. 

Међународни

 

уговори.........................................................................................................7

1.2.2. 

Међународни

 

уговори

 

о

 

транснационалном

 

организованом

 

криминалу,Трговини

 

људима

 

и

 

кријумчарењу

 

миграната...........................................................................................7

1

.2.3. 

Конвенција

 

Уједињених

 

нација

 

против

 

организованог

 

криминала

 (UNTOC)..........7

1.2.4. 

Протокол

 

УН

 

против

 

трговине

 

људима........................................................................8

1.2.5. 

Протокол

 

УН

 

против

 

кријумчарења

 

миграната..........................................................9

ПОГЛАВЉЕ

 2: 

Преглед

 

питања

 

релевантних

 

за

 

међународну

 

сарадњу

 

у

 

истрагама

 

и

 

кривичном

 

гоњењу

 

за

 

дела

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната...................10

2.1. 

Значај

 

међународне

 

сарадње..............................................................................................10

2.2. 

Облици

 

међународне

 

сарадње

 

релевантни

 

за

 

случајеве

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната..........................................................................................................11

2.2.1. 

Неформална

 

сарадња

 

укључујући

 

директну

 

полицијску

 

сарадњу.............................11

2.2.2. 

Формална

 

сарадња:

 

Узајамна

 

правна

 

помоћ...............................................................14

2.2.3. 

Формална

 

сарадња:

 

Екстрадиција................................................................................15

2.3. 

Сарадња

 

по

 

основу

 

међународних

 

споразума..................................................................15

ПОГЛАВЉЕ

  3: 

Узајамна

 

правна

 

помоћ

 

и

 

коришћење

  UNODC 

инструмента

 

за

 

писање

 

захтева

 

за

 

УПП…………………………………………………………………….....18

3.1. 

Процес

 

узајамне

 

правне

 

помоћи...……………………………………………………….

3.2. 

Однос

 

између

 

механизама

 

формалне

 

и

 

неформалне

 

сарадње………………………..19

3.3. 

Узајамна

 

правна

 

помоћ

  – 

начела

 

и

 

предуслови

………………………………………20

3.4. 

Доступност

 

алата

 

инструмента

 

за

 

писање

 

захтева

 

за

 

УПП

 

и

 

других

 

правних

 

алата

 

UNODC-а………………………………………………………………………………21

Page 3 is redacted
background image

1

Апстракт

: 

Савремене

 

миграције

 

нису

 

више

 

само

 

просто

 

унутрашње

 

или

 

међународно

 

кретање

 

становништва

 

из

 

егзистенцијалних

 

разлога

 

(економски

 

мигранти,

 

избеглице

 

из

 

конфликтних

 

зона,

 

политички

 

прогоњени

 

азиланти

 

и

 

еколошки

 

мигранти).

 

Данас

 

је

 

то

 

глобални

 

проблем,

 

који

 

је

 

често

 

повезан

 

са

 

транснационалним

 

организованим

 

криминалом

 

и

 

тероризмом,

 

што

 

свакако

 

има

 

бројне

 

безбедносне

 

импликације

 

по

 

савремено

 

друштво,

 

државу

 

и

 

међународну

 

заједницу.

 

Уколико

 

се

 

у

 

обзир

 

узме

 

и

 

то

 

да

 

савремене

 

миграције

 

попримају

 

обележја

 

глобалности,

 

организованости

 

и

 

масовности,

 

јасно

 

је

 

да

 

су

 

ризици

 

и

 

последице

 

по

 

људску,

 

националну

 

и

 

међународну

 

безбедност

 

вишеструко

 

увећани.

 

С

 

тим

 

у

 

вези,

 

у

 

раду

 

ће

 

бити

 

учињен

 

осврт

 

на

 

смернице

 

за

 

међународну

 

сарадњу

 

у

 

борби

 

против

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната.

Увод

Проблем

 

миграција

 

изазива

 

интересовање

 

европске

 

па

 

и

 

светске

 

јавности

 

дуги

 

низ

 

година,

 

а

 

у

 

центар

 

пажње

 

долази

 

у

 

време

 

избегличке

 

кризе

  2015–2016. 

године.

 

Велики

 

талас

 

кретања

 

становништва,

 

пре

 

свега

 

из

 

Азије

 

а

 

потом

 

и

 

са

 

севера

 

Африке,

 

ка

 

развијеним

 

земљама

 

Европе,

 

изазвао

 

је

 

најпре

 

административне,

 

финансијске,

 

а

 

потом

 

и

 

политичке

 

проблеме,

 

како

 

у

 

земљама

 

транзита,

 

тако

 

и

 

земљама

 

коначног

 

избора.

 

Кретање

 

великог

 

мигрантског

 

таласа

 

преко

 

територије

 

Србије,

 

лансирало

 

је

 

тај

 

проблем

 

и

 

у

 

центар

 

пажње

 

јавности

 

у

 

Србији.

 

Миграциони

 

проблем,

 

стављен

 

у

 

контекст

 

европских

 

интеграција,

 

од

 

посебног

 

је

 

значаја

 

за

 

проучавање

 

функционисања

 

институција

 

и

 

деловања

 

европских

 

вредности,

 

како

 

у

 

самој

 

ЕУ,

 

тако

 

и

 

у

 

Србији

 

која

 

је

 

на

 

путу

 

европских

 

интеграција.

 

За

 

Србију

 

као

 

земљу

 

на

 

траси

 

великог

 

мигрантског

 

кретања

 

веома

 

је

 

важно

 

да

 

се

 

свестрано

 

и

 

систематски

 

посвети

 

изучавању

 

узрока

 

и

 

последица

 

овог

 

феномена.

 

Србија

 

је

 

упућена

 

на

 

блиску

 

сарадњу

 

са

 

земљама

 

у

 

окружењу,

 

са

 

Бриселом

 

и

 

са

 

државама

 

чланицама

 

ЕУ.

 

Успех

 

суочавања

 

са

 

овим

 

проблемом

 

зависи

 

од

 

те

 

сарадње,

 

али

 

и

 

од

 

тога

 

како

 

ће

 

на

 

унутрашњем

 

плану

 

системски

 

решавати

 

постојеће

 

недостатке.

 

Паралелно

 

с

 

економским

 

повезивањем

 

држава

 

чланица

 

Европске

 

уније,

 

развија

 

се

 

и

 

правосудна

 

и

 

полицијска

 

сарадња

 

земаља.

 

Слободан

 

проток

 

људи,

 

роба

 

и

 

капитала,

 

укидање

 

граница

 

и

 

либерална

 

политика

 

у

 

области

 

имиграција,

 

виза

 

и

 

азила,

 

истакли

 

су

 

у

 

први

 

план

 

потребу

 

боље

 

међународне

 

полицијске

 

сарадње

 

у

 

борби

 

против

 

прекограничног

 

и

 

других

 

облика

 

криминала.

 

Мултидисциплинарно

 

изучавање

 

мигрантског

 

питања

 

намеће

 

се

 

као

 

насушна

 

потреба

 

и

 

у

 

научном

 

смислу,

 

али

 

и

 

у

 

погледу

 

формулисања

 

и

 

спровођења

 

јавних

 

политика

 

које

 

се

 

непосредно

 

и

 

посредно

 

тичу

 

ове

 

проблематике.

 

Између

 

бојазни

 

од

 

негативних

 

последица

 

прилива

 

миграната

 

и

 

перспективе

 

развоја

 

које

 

они

 

отварају

 – 

како

 

се

 

у

 

развијеним

 

земљама

 

Запада

 

гледа

 

на

 

мигранте

 – 

налази

 

се

 

велики

 

политички

 

и

 

економски

 

простор

 

који

 

је

 

потребно

 

попунити

 

рационалним

 

садржајем,

 

водећи

 

рачуна

 

о

 

хуманитарном,

 

безбедносном

 

и

 

развојном

 

аспекту

 

мигрантског

 

феномена.

Међутим,

 

све

 

чешћи

 

случајеви

 

кријумчарења

 

људи

 

у

 

свету

 

указују

 

на

 

потребу

 

анализирања

 

начина

 

извршења,

 

као

 

и

 

организације

 

и

 

поделе

 

криминалних

 

активности

 

између

 

лица

 

која

 

се

 

баве

 

кријумчарењем

 

људи

 

ради

 

откривања

 

овог

 

кривичног

 

дела.

 

Различити

 

modus operandi 

који

 

зависи

 

пре

 

свега

 

од

 

начина

 

омогућавања

 

илегалне

 

миграције

 

(преко

 

копна,

 

ваздуха

 

или

 

мора),

 

као

 

и

 

background image

2

велики

 

број

 

потенцијалних

 

учинилаца

 

чине

 

основне

 

проблеме

 

на

 

плану

 

сузбијања

 

кријумчарења

 

људи.

 

Стога

 

је,

 

полазећи

 

од

 

транснационалне

 

природе,

 

као

 

и

 

прикривеног

 

испољавања

 

од

 

стране

 

организованих

 

криминалних

 

група,

 

у

 

циљу

 

његовог

 

сузбијања

 

неопходно

 

применити

 

мултинационални

 

приступ

 

који

 

би

 

се

 

заснивао

 

како

 

на

 

билатералној

 

сарадњи

 

надлежних

 

органа

 

различитих

 

држава,

 

тако

 

и

 

на

 

мултилатералној

 

координацији

 

земаља

 

са

 

европским

 

и

 

међународним

 

телима,

 

као

 

што

 

су

 

Европол

 

и

 

Интерпол.

 

Јер,

 

иако

 

се

 

кријумчарење

 

људи

 

као

 

феномен

 

не

 

може

 

искоренити,

 

треба

 

бити

 

свестан

 

да

 

се

 

заједничким

 

радом

 

могу

 

постићи

 

значајнији

 

резултати

 

у

 

држању

 

ове

 

појаве

 

под

 

контролом.

 

У

 

достизању

 

тог

 

циља

 

пресудну

 

улогу

 

треба

 

да

 

има

 

примена

 

посебних

 

доказних

 

радњи.

Трговина

 

људима

 

са

 

собом

 

носи

 

значајне

 

друштвене

 

ризике,

 

често

 

је

 

облик

 

организованог

 

криминалитета,

 

њоме

 

се

 

крше

 

основна

 

људска

 

права,

 

значајан

 

је

 

узрок

 

корупције,

 

прања

 

новца,

 

илегалног

 

рада,

 

изазива

 

демографску

 

дестабилизацију,

 

миграционе

 

процесе,

 

једном

 

речју

 

представља

 

велико

 

друштвено

 

зло.

 

С

 

обзиром

 

на

 

чињеницу

 

да

 

трговина

 

људима

 

представља

 

веома

 

тежак

 

злочин

 

против

 

добара

 

заштићених

 

међународним

 

правом,

 

сврсисходно

 

је,

 

између

 

осталог,

 

указати

 

на

 

то

 

да

 

је

 

у

 

питању

 

читав

 

процес,

 

који

 

углавном

 

започиње

 

жељом

 

жртве

 

да

 

напусти

 

своју

 

земљу,

 

без

 

одређених

 

представа

 

отоме

 

шта

 

је

 

све

 

може

 

очекивати

 

на

 

путу.

 

Трговина

 

људима

 

је

 

забрањена

 

међународним

 

и

 

националним

 

правом,

 

па

 

се

 

контролише

 

првенствено

 

криминалном

 

и

 

казненом

 

политиком,

 

односно

 

акцијама

 

супротстављања:

 

спречавањем

 

настанка,

 

одговором

 

на

 

настали

 

проблем

 

и

 

отклањањем

 

последица.

 

При

 

том

 

се

 

свакако

 

мора

 

задовољити

 

правна

 

сигурност,

 

како

 

грађана

 

тако

 

и

 

жртава

 

и

 

извршилаца

 

кривичних

 

дела

 

и

 

прекршаја

 

у

 

вези

 

са

 

овим

 

злочином.

 

Тиме

 

се

 

у

 

оквиру

 

супротстављања

 

трговини

 

људима

 

издваја

 

нова

 

димензија,

 

а

 

то

 

је

 

правилно

 

сагледавање

 

положаја

 

жртава,

 

уважавање

 

њихових

 

потреба

 

и

 

заштита

 

од

 

потенцијалне,

 

накнадне

 

виктимизације.

 

Тако

 

супротстављање

 

трговини

 

људима

 

принципијелно

 

обухвата:

■

 

спречавање

 

настанка,

 

односно

 

превенцију

 

трговине

 

људима;

■

 

отклањање

 

штетних

 

последица

 

и

 

санкционисање

 

и

 

контролу

 

носилаца

 

угрожавања,

 

односно

 

сузбијање

 

трговине

 

људима

 

и

■

 

унапређење

 

положаја

 

жртава,

 

односно

 

заштиту,

 

помоћ

 

и

 

подршку

 

жртвама

 

трговине

 

људима.

Деловање

 

система

 

безбедности

 

морало

 

би

 

првенствено

 

да

 

буде

 

усмерено

 

ка

 

отклањању

 

узрока

 

и

 

услова

 

настанка,

 

опстанка

 

и

 

развоја

 

овог

 

феномена

 

(тзв.

 

профилакса)

 

и

 

његовом

 

„пресецању“

 

у

 

почетним

 

фазама

 

развоја

 

(тзв.

 

проактивно

 

деловање),

 

а

 

не

 

ка

 

отклањању

 

последица.

 

То

 

би

 

акцијама

 

супротстављања

 

трговини

 

људима

 

дало

 

превасходно

 

превентивни

 

карактер.

Page 6 is redacted
background image

4

■

 

Понекад

 

је

 

тешко

 

наћи

 

контакт

 

у

 

другој

 

земљи

 

у

 

региону

 

ради

 

размене

 

захтева

 

за

 

УПП

2

 

и

 

за

 

формалну

 

размену

 

криминалистичких

 

обавештајних

 

података;

■

 

Понекад

 

постоје

 

значајна

 

одлагања

 

у

 

добијању

 

одговора

 

на

 

захтеве

 

за

 

пружање

 

УПП,

 

из

 

разлога

 

недостатака

 

у

 

захтевима

 

или

 

услед

 

неспоразума

 

везаних

 

за

 

сама

 

писма

 

захтеве;

■

 

Понекад

 

се

 

дешава

 

да

 

су

 

докази

 

који

 

су

 

прикупљени

 

у

 

складу

 

са

 

законима

 

једне

 

земље/територије

 

у

 

региону

 

такви

 

да

 

се

 

не

 

могу

 

користити

 

на

 

суду

 

у

 

другој

 

земљи/територији;

■

 

Потребно

 

је

 

на

 

матерњим

 

језицима

 

земаља

 

израдити

 

преглед

 

међународног

 

правног

 

оквира

 

који

 

се

 

односи

 

на

 

борбу

 

против

 

ТЉ

 

и

 

КМ;

■

 

Лични

 

контакти

 

између

 

контакт

 

особа

 

и

 

осталих

 

представника

 

агенција

 

спровођења

 

закона

 

и

 

правосудних

 

органа

 

су

 

од

 

огромног

 

значаја,

 

али

 

је

 

тешко

 

одржати

 

успостављене

 

односе

 

сарадње

 

у

 

условима

 

када

 

долази

 

до

 

промене

 

запослених;

■

 

Неформална

 

размена

 

криминалних

 

обавештајних

 

података

 

понекад

 

је

 

отежана

 

неизвесностима

 

око

 

законске

 

основе

 

за

 

такву

 

врсту

 

сарадње;

■

 

Иако

 

су

 

спроведене

 

неке

 

успешне

 

заједничке

 

(координисане)

 

истраге

 

у

 

случајевима

 

ТЉ

 

и

 

КМ

 

у

 

региону,

 

и

 

даље

 

постоји

 

недовољна

 

информисаност

 

о

 

међународном

 

правном

 

оквиру

 

и

 

праксама

 

везано

 

за

 

Заједничке

 

тимови

 

за

 

истраге

 

(ЗТИ).

 

ПОГЛАВЉЕ

  1: 

Дефиниције

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната

 

и

 

важећи

 

међународни

 / 

регионални

 

оквир

1.1. 

Дефиниције

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната

Важно

 

је

 

разликовати

 

трговину

 

људима

 

(ТЉ)

 

од

 

кријумчарења

 

миграната,

 

и

 

то

 

из

 

два

 

разлога:

■

 

саставни

 

елементи

 

ова

 

два

 

дела

 

су

 

различити;

 

и

■

 

реаговање

 

надлежних

 

органа

 

треба

 

да

 

се

 

разликује,

 

зависно

 

од

 

дела.

1.1.1. 

Међународно

 

признате

 

дефиниције

Дефиниције

 

трговине

 

људима

 

и

 

кријумчарења

 

миграната

 

дате

 

су

 

у

 

Протоколу

 

УН

 

о

 

спречавању,

 

сузбијању

 

и

 

кажњавању

 

трговине

 

људима,

 

посебно

 

женама

 

и

 

децом,

(Протокол

 

против

 

трговине

 

људима)

3

, 

односно

 

у

 

Протоколу

 

УН

 

против

 

кријумчарења

 

миграната

 

копном,

 

морем

 

и

 

ваздухом

 

(Протокол

 

против

 

кријумчарења

 

миграната).

2

 

Узајамна

 

правна

 

помоћ;

 

у

 

даљем

 

тексту

 

УПП

Želiš da pročitaš svih 39 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti