Vrsta i pojam pravnih sredstava u upravnom postupku

UVOD
VRSTE PRAVNIH SREDSTAVA
Pravna sredstva su procesne radnje kojima se omogucava pobijanje nepravilnih I nezakonitih akata donetih u upravnom postupku. Osnovna podela pravnih sredstava je na redovna I vanredna, a kriterijum za podelu izveden je prema momentuu kom se mogu koristiti, razlozima I mogucnostima za njihovo koriscenje.
Redovna pravna sredstva su ona koja su uobicajena kao mogucnost osporavanja upravnog akta pre nego sto on postane konacan. Postupak po njima je zalbeni I redovna je faza upravnog postupka. Jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku je zalba. Rokovi za njeno koriscenje su kratki I ona po pravilu ima odlozno dejstvo , a u nacelu moze se ulagati zbog bilo koje povrede materijalnih ili procesnih zakona.
Vanredna pravna sredstva se koriste protiv konacnih , izvrsnih I pravosnaznih upravnih akata, tj.protiv akta koji se ne mogu osporavati zalbom. Po pravilu, vanredna pravna sredstva nemaju odlozno dejstvo. U izvesnom smislu, postupak po njima je novi postupak I mogu se koristiti samo ako je prethodno koriscena zalba. Ulazu se zbog tezih povreda zakona I rokovi za njihovo koriscenje su duzi (u odnosu na rokove za zalbu). Ima ih sedam:

• Ponavljanje postupka
• Menjanje I ponistavanje resenja u vezi sa upravnim sporom
• Zahtev za zastitu zakonitosti
• Ponistavanje I ukidanje po osnovu sluzbenog nadzora
• Ukidanje I menjanje pravosnaznog resenja uz pristanak ili po zahtevu stranke
• Vanredno ukidanje I
• Oglasavanje resenja nistavim.

Konacan upravni akt je onaj protiv koga nema mesta redovnom pravnom sredstvu, odnosno koji se ne moze napadati zalbom, a takvi su svi drugostepeni upravni akti, kao I prvostepeni kod kojih nije dopustena zalba. Pravosnazan upravni akt je onaj protiv koga se ne moze koristiti zalba ni voditi upravni spor (resenje je postalo konacno , upravni spor nije dopusten, rok za zalbu je protekao ili je upravni spor vodjen I tuzba je odbijena). Izvrsan upravni akt je svaki konacan I pravosnazan upravni akt, kao I onaj kod kog zalba nema odlozno dejstvo iako jos nije postao ni konacan ni pravosnazan.

ZALBA
Zalba predstavlja jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, kojim se ostvaruje nacelo dvostepenosti postupka. Zalbom se osporava zakonitost I pravilnost prvostepenog resenja I pokrece se drugostepeni postupak. Cilj zalbe je otklanjanje povrede zakona ili drugog propisa pricinjene prvostepenim resenjem. Zalbom se ostvaruje redovna upravna kontrola uprave u okviru drugostepenog ili zalbenog upravnog postupka. Sa stanovistva zalioca, ona je pravni lek koji omogucava preispitivanje prvostepenog upravnog akta kojim zalilac nije zadovoljan.
Osnovno pravilo je da se zalba moze koristiti protiv svih prvostepenih resenja I to pravilo daje osnov nacelu dvostepenosti u upravnom postupku. Naglasavanje da se zalba moze koristiti samo protiv prvostepenih resenja ima smisao da istekne da zalba nije moguca protiv drugostepenih resenja, jer bi se time uvela trostepenost u upravnom postupku koju ZUP izricito onemogucava.
Pravo na zalbu ipak nije apsolutno pravo, jer postoje stvari u kojima je zalba iskljucena. Takvi slucajevi imaju rang izuzetaka, pa je zalba iskljucena samo kada je to izricito predvidjeno zakonom, I to pod uslovom da je u takvim slucajevima obezbedjen drugi vid pravne zastite. Kljucni razlog na kom se temelje slucajevi iskljucenja prava na zalbu jeste taj da je u prvom stepenu resavao hijerarhijski najvisi organ, iznad kog nema viseg organa koji bi kontrolisao njegov upravni rad.
Zalba po ZUP-u iskljucena:

• Ako nema drugostepenog organa koji bi resavao po zalbi ( odnosi se na prvostepena resenja I republickih ministarstava I samostalnih republickih organizacija), s tim sto tu zalbu moze da se izuzetno koristi ako je to izricito predvidjeno zakonom ili se radi o upravnim stvarima u kojima je iskljucen upravni spor; I
• Apsolutno je iskljucena protiv resenja.

Sledecu istu logiku proizilazi da je iskljucena mogucnost zalbe I protiv resenja Narodne skupstine kao I sefa drzave, iako to nije izricito propisano ZUP-om.
Zalbu mogu podneti :

• Stranke;
• Lica koja nisu ucestvovala u prvostepenom postupku, a trebalo je da ucestvuju kao stranke;
• Treca zainteresovana lica radi zastite svojih prava I interesa, ukoliko su imala prava da ucestvuju u prvostepenom postupku, bez obzira da li su ucestvovala;
• Svedoci,vestaci, tumaci – u pogledu onog dela resenja koji se tice njih (troskovi , nagrade I sl.) I
• Javni tuzilac, javni pravobranilac, I drugi drzavni organi kada su zakonom ovlasceni, I to protiv resenja kojima je povredjen zakon u korist pojedinca ili pravnog lica, a na stetu javnog interesa.

NADLEZNOST ZA RESAVANJE O ZALBI – Pravilo je da o zalbi uvek resava drugostepeni organ, a ne organ koji je resavao u prvom stepenu. Kada je u prvom stepenu resavalo ministarstvo , a zalba je izuzetno dopustena, onda ce o njoj resavati Vlada. Po zalbi na prvostepeno resenje organa koji vrsi poverene poslove iz okvira prava I duznosti Republike ( opstinska, gradska I pokrajinska uprava), resava republicki ministar, ako zakon nije to poverio okrugu ili pokrajinskom organu. Ministar takodje resava po zalbi na prvostepeno resenje podrucnog organa svog ministarstva. O zalbi na prvostepena resenja preduzeca I drugih organizacija koja vrse javna ovlascenja resava organ odredjen opstim aktom tog preduzeca , odnosno organizacije , a ako tim aktom takav organ nije odredjen, onda ce resavati drzavni organ uprave koji je nadlezan za odgovarajucu upravnu oblast.