Energetika i ekologija

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad iz Novih energetskih tehnologija

ENERGETIKA I EKOLOGIJA

Studenti:

Predmetni Profesor:

Anđela Jokanović NET 59/21

Aleksandra Grujić

Beograd, decembar 2022.

2

SADRŽAJ:

1. UVOD............................................................................................................................ 3
2.Energetika i ekologija.........................................................................................................6

2.1 Transformacije oblika energije.................................................................................... 7
2.2Električna energija........................................................................................................ 9

3.Uticaj pojedinih izvora energije na okolinu......................................................................10

3.1Fosilna goriva..............................................................................................................10
3.2 Solarna energija..........................................................................................................10
3.3 Energija vetra............................................................................................................. 11
3.4 Energija vode............................................................................................................. 12
3.5Geotermalna energija.................................................................................................. 13
3.6 Nuklearna energija..................................................................................................... 14

4. Posledice uticaja proizvodnje i korišćenja pojedinih energija na okolinu.......................15

4.1 Efekat staklene baste i globalno zagrevanje.............................................................. 15
4.2 Kisele kiše..................................................................................................................15

5. Konvencije Ujedinjenih nacija u oblasti zaštite životne sredine..................................... 17
6.Održivi razvoj................................................................................................................... 20
7.Energetska efikasnost....................................................................................................... 22
8.Zaključak.......................................................................................................................... 24
9.Literatura...........................................................................................................................25

4

će noću davati osvetljenje, a danju, kad su bez posla, davaće elektricitet industrijskim

radnjama i to vrlo jeftino. Dao je i detaljnu analizu sa ekonomskog stanovišta i na

primerima mnogih gradova pokazao da se više isplati električno od gasnog osvetljenja.

Stanojević je na kraju objasnio i zašto su mnogi evropski gradovi i dalje koristili gas: to je

zato što su oni već ranije uveli gasno osvetljenje i sklopili ugovore na dugi niz godina.

Predavanje je završio rečima: – Prema tome, znam da ću s mirnom savešću odgovoriti i

savremenoj nauci i napretku za kojim treba svi da težimo, i kome treba svi da spremamo

teren i u našoj opštini i u našoj državi, ako vam preporučim električno osvetljenje za varoš

Beograd. Elektrana na Dorćolu, Beograd je tako pre većine drugih evropskih prestonica, a i

prestonica sveta, dobio električno osvetljenje. Do tada je Beograd bio osvetljen fenjerima

sa tečnim gasom. Na Dorćolu je 1893. godine, izgradjena i prva električna centrala koja je

snabdevala tramvaj i javno osvetljenje sa 600 ''parnih konjskih snaga'', tj. 447,6 kW. 1894.

godine je krenuo prvi tramvaj na električni pogon na relaciji Terazije – Topčider. Ubrzo

zatim, centrale su dobili i Valjevo, Stara Pazova, Kikinda, Vršac i Subotica. U Vojvodini,

zbog specifičnih istorijskih prilika elektrifikacija je sprovedena u potpunosti na samom

kraju XIX i početkom XX veka. Sa druge strane, električna energija na Kosmetu uvodi se

tek 1925. godine u Prizrenu. Zatim slede Priština, Peć, Kosovska Mitrovica i dr.

Slika 1 – Slika prve centrale i elektrane na Dorćolu

Energetika će postajati sve važnija kako potražnja za energijom bude rasla, kako zbog

porasta broja stanovnika, tako i zbog rasta životnog standarda i standarda u zemljama

diljem svetu. Stoga je logično da su promene koje su se dogodile na svetskom energetskom

tržištu 1973. godine također dopriniele da celo čovečanstvo počne sa pažnjom vezano za

energiju. To omogućuje jačanje postojećih i novih istraživanja. Konvencionalnu

tehnologiju korišćenja energije, štednja i racionalno koristiti energiju, ostvariti supstituciju

nafte na mnogim područijma potrošnje energije. Energetski problem, zbog neravnomerne i

neujednačene raspoređenosti svetskog energetskog potencijala i zaliha, odavno je prešao

nacionalne granice i mora se rešavati na globalnom nivou. Pristup energiji je ključni za sve

zemlje.

Značaj energije za društveni razvoj i razumevanje njenog mesta i uloge u privredi i

društvu u celini pomaže u usmeravanju razvoja energetske politike ka obezbeđivanju

bezbedne i dovoljne energije po najnižoj mogućoj ceni za postizanje očekivanog

društvenog razvoja. To je dovelo do promene ranijeg shvatanja da mora postojati fiksna

korelacija između rasta društvenih dobara (u stalnim cenama) i potrošnje energije (sve po

5

glavi stanovnika), koja je ostvarena u periodu pre „energetske krize“ godine. 1973. Razvoj

energetskog sektora moje zemlje nije uvek zasnovan na zdravoj energetskoj politici, niti je

usklađen sa energetskim potencijalom, a često čak i sa ekonomskim razvojem. Slaba

energetska politika ne samo da rezultira nesrazmernim ekonomskim razvojem sa energijom,

već i samim energetskim razvojem, što rezultira neproporcionalnom potrošnjom određenih

izvora energije i povećanim oslanjanjem na uvoz.

Prvi prenos električne energije u Srbiji ostvaren je pre više od jednog veka (1903. godine

HE Vučje – Leskovac), ali na naponu koji je po navedenim kriterijumima bio distributivni.

Prva povezivanja vodova za potrebe rudimentarnog prenosa električne energije ostvarena

su u periodu između dva svetska rata. Značajniji prenos je ostvaren 1938. godine kada je

stavljena u pogon Termoelektrana Vreoci. Izgrađeni su i pušteni u rad dalekovodi TE

Vreoci – Beograd i TE Vreoci – Aranđelovac, ali na naponu od 60 kV. U to vreme se

uvodi i naponski nivo od 35 kV (Kragujevac – Čačak, Kraljevo i Jagodina). Stavljanjem u

pogon navedenih vodova, ostvarena je prva mreža od 60 kV, odnosno 35 kV u sektoru

Beograda, Kragujevca i Vreoca. U toku Drugog svetskog rata sagrađena su dva dalekovoda

i to TS Makiš – TS Beograd 2 (pod 60 kV) i kao 110 kV vod Beograd – Kostolac, koji je u

prvo vreme bio stavljen pod napon od 15 kV.

Posle Drugog svetskog rata nastupio je period industrijalizacije i elektrifikacije zemlje.

Otpočela je izgradnja elektroenergetskih objekata za proizvodnju i prenos električne

energije. Prva tipska transformatorska stanica 110/35 kV u Jagodini 1 stavljena je u pogon

1952. godine. Istovremeno je dalekovod Kostolac – Petrovac – Svetozarevo (Jagodina)

stavljen pod napon od 110 kV. Već nakon tri godine završen je prsten 110 kV vodova

Beograd – Kruševac – Sevojno – Kolubara – Beograd. Iste, 1955. godine povezana je

preko HE Zvornik 110 kV mreža Srbije sa 110 kV mrežom BiH, a decembra 1957. godine

su 110 kV mreže svih republika tadašnje Jugoslavije povezane u paralelan rad.

Naredne, 1958. godine formirano je preduzeće za prenos električne energije Elektroistok u

sastavu Združene Elektroprivrede Srbije. Počinje uspon važnog segmenta

elektroenergetike, mreže koja povezuje razuđena proizvodna i potrošačka područja. Uspon

je ostvaren povećanjem broja vodova i postrojenja, uvođenjem novih naponskih nivoa,

postrojenja veće snage i podizanjem stručnog kadrovskog potencijala, da bi zajedno sa

upravljanjem elektroenergetskim sistemom, 2005. godine, preduzeće izraslo u giganta

Elektromrežu Srbije. Od svog formiranja i upisa u registar privrednih subjekata, Javno

preduzeće Elektromreža Srbije, Beograd ima svojstvo pravnog lica.

7

Obnovljivi izvori se ne mogu utrošiti, jer se Sunčevim zračenjem stalno obnavljaju

(fotosinteza izaziva rast biomase, promena atmosferskih prilika izaziva vetar, isparavanje

vode dovodi do stvaranja oblaka, a zatim padavina koje obnavljaju vodne snage, itd).

Primarni oblici energije mogu se podeliti na sledeći način:



nosioci hemijske energije (drvo, treset, ugalj, sirova nafta, prirodni gas, uljni

škriljci, bitumenozni peskovi, biomasa);



nosioci potencijalne energije (vodne snage, plima i oseka):



nosioci nuklearne energije (nuklearna goriva): kinetička energija (vetar, morski

talasi);



toploma energija (geotermalna energija, toplota mora);



energija zračenja (Sunčevo zračenje).

Vidi se da postoje znatne razlike izmedu pojedinih primarnih goriva kako u pogledu

njihovog korišćenja, obnovljivosti, raspoloživosti, tako i u pogledu tehno-ekonomske

opravdanosti korišćenja.

Ekologija je nauka u životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos — dom,

domaćinstvo i logos — nauka, izučavanje. U javnosti se ovaj termin često koristi kao

sinonim za pojam zaštite životne sredine, što nije ispravno jer je zaštita životne sredine

samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija. U suštini, ekologija je naučna disciplina

koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između

organizama i njihovog okruženja. Okruženje (životna sredina) organizama uključuje

fizičke osobine, koje sumarno mogu da se opišu abiotičkim faktorima kao što su klima i

geološki uslovi ali takođe uključuje i druge organizme koji dele sa njim njegov ekosistem

odnosno stanište.

2.1 Transformacije oblika energije

Transformacije primarnih izvora energije u oblike pogodnije za korišćenje, vrše se kako iz

tehničkih tako i iz ekonomskih razloga, jer je uglavnom ekonomski opravdanije koristiti

transformisane (sekundarne) izvore energije (npr. jeftiniji transport usled manjih zapremina

masa transformisanog goriva).