Psihološka priprema sportista – Metode psihološke pripreme

1.    Uvod

U današnje vreme profesionalno bavljenje sportom postavlja velike zahteve pred sportiste. Unutar pojedinih sportskih disciplina stalno se usavršavaju ljudske veštine, kriterijumi uspešnosti se pomiču ka višim vrednostima, a takmičarska konkurencija je sve veća. Često ni najbolje fizičke pripreme i trenerski rad nisu dovoljni da naprave potrebnu razliku u kvalitetu i performansama sportista.
Stoga se savremeni sport praktično ne može zamisliti bez psihološke pripreme sportista. Koristeći najsavremenija saznanja i metode psihologije sporta, stručnjaci su razvili programe psihološke dijagnostike i pripreme sportista kako za trenažni proces, tako i za najzahtevnija takmičenja.

 
2.    Cilj rada

Cilj rada je da podstakne ambicioznije trenere i druge sportske stručnjake na šire proučavanje literature iz psihologije i psihologije sporta, na veće korišćenje tih saznanja u svakodnevnom radu sa sportistima, te da im pomogne da valjano uvide u kom sve smislu im psihologija može pomoći da budu uspešniji sportski radnici.

 
3.    Metod rada

U ovom radu će biti korišćena deskriptivna metoda rada. Priroda ovog rada podrazumeva da će u istraživanju biti primenjena teorijska analiza rada. To znači, da će se prilikom ostvarivanja postavljenih ciljeva analizirati literatura koja doprinosi realizaciji postavljenih ciljeva u ovom radu.

 
4.    Psihološka priprema

Psihološka priprema je sastavni deo celokupne sportske pripreme sportista. Kao što sportisti uče tehniku, taktiku, rade na kondicionoj pripremi itd., tako je potrebno da sistematski i kontinuirano praktikuju i psihičku pripremu. Psihološkom faktoru se neretko olako pristupa, jer se smatra da će proces selekcije vremenom odvojiti mentalno ’’jake’’ od ostalih i da je to dovoljno za sportski uspeh. Međutim, u savremenom sportu ništa nije prepušteno slučajnosti, pa ni psihološki faktor. Kada su sportisti približno sličnog kvaliteta i istog ranga takmičenja, obično presudi bolja psihološka pripremljenost. Psihološko funkcionisanje sportista nije stvar slučajnosti ili loše sreće koja se okrivljuje kada se dogodi neuspeh, već faktor koji je podložan sistematskom treniranju i konstantnom usavršavanju i može se staviti pod kontrolu samog sportiste.
U skladu sa individualnim karakteristikama konkretnog sportiste, uz stručnu procenu sportskog psihologa, sačinjava se plan psihološke pripreme. Psihološka priprema može da ima različite ciljeve. Može da bude usmerena na dugoročan razvoj mentalnih veština neophodnih za uspeh u sportu, pripremu za predstojeću sezonu, pripremu za sasvim konkretno takmičenje itd.
U slučaju mlađih kategorija sportista, trener je ključan ’’instrument’’ psihološke pripreme koji uz konsultaciju sa sportskim psihologom ’’podešava’’ svoj  pristup deci i mladim sportistima tako da se njihov psihološki i sportski razvoj odvija na najoptimalniji i najpozitivniji način.