UNIVERZITET U BEOGRADU
Menadžment znanja i intelektualni kapital
Beograd, decembar 2010.
Sa aspekta upravljanja znanjem, najznačajnija podela znanja je na implicitno
i eksplicitno. Eksplicitno znanje je znanje koje može da bude izraženo u
formalnom jeziku i razmenjivano između pojedinaca, a implicitno znanje je
personalno znanje oličeno u individualnom iskustvu i uključuje neopipljive faktore
kao što su lična uverenja, perspektive i vrednosti. Za organizacije je mnogo veći
problem kako upravljati implicitnim nego eksplicitnim znanjem zbog fluktuacije
zaposlenih. Rešenje problema nalazi se u kodifikaciji implicitnog znanja, odnosno
njegov prelazak u ekplicitni oblik, koji zavisi od organizacione kulture. Sa slike br.
2 jasno se uočava da se znanje prenosi interakcijom između implicitnog i
eksplicitnog znanja putem četiri generičke strategije upravljanja znanjem.
Socijalizacija
je proces transfera „skrivenog” znanja između pojedinaca pre
nego što postane eksplicitno. To se najbolje može objasniti modelom učenja koji
se odvija putem verbalnog učenja i imitacijom. Socijalizacija kao proces prevodi
ne samo znanja i veštine, već i načine rada, norme i vrednosti.
Eksternalizacija
je proces transformacije „prećutnog” znanja u eksplicitno. Radi
se o kodifikaciji implicitnog znanja na neki trajni medij koji ima standardizovan
fizički oblik. Na taj način se organizacija štiti od gubitka kumuliranog implicitnog
znanja iz ranijeg perioda.
Kombinacija
je proces pretvaranja jednog eksplicitnog
u drugo eksplicitno stanje. Različiti koncepti se kombinuju da bi se stvorile nove,
veće celine znanja.
Internacionalizacija
je proces u kome se eksplicitno znanje pretvara u
„prećutno”.
Radi se o primeni znanja u praktične svrhe.
5
Slika 2
. Spirala znanja
Zaposleni su svesni da je znanje moć i često nisu spremni da tu moć podele sa
drugima. Navedene strategije kreiranja znanja nemaju efekta ukoliko
organizaciona kultura ne utiče na volju zaposlenih da prenose svoja znanja.
Slika 3
. Životni ciklus znanja
6
intelektualnih i informacionih resursa u kapital. Imovina ili vrednost znanja (ideje,
koncepti, know-how) stvaraju se kompjuterizovanim prikupljanjem, čuvanjem,
podelom i usmeravanjem korporativnog znanja. Napredne tehnologije omogućuju
istraživanje korporativne svesti radi stvaranja novih proizvoda zasnovanih na
znanju. Ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način onda donosi
čiste profite. /5, s.81/
U članku objavljenom u časopisu
Information Week
, Džitu Patel i Džef Angus
opisali su proces upravljanja znanjem:
Glavne faze:
1) Prikupljanje podataka
• Sortiranje i formatiranje
• Unos podataka
• Povlačenje informacija iz različitih izvora
• Traganje za dopunskim relevantnim informacijama
2) Organizovanje podataka
• Pravljenje kataloga
• Indeksiranje
• Filtriranje
• Povezivanje
3) Rafinisanje podataka
• Stavljanje u kontekst
• Povezivanje podataka, “saradnja”
• Sažimanje
• Projektovanje
• Pretraživanje
8
