1
1.
Увод
Током своје историје човек је непрестано тежио бољем и лакшем животу и своје
тежње је успевао да оствари. Паралелно са побољшањем начина живота утицао је
негативно на своје окружење, реметио природну равнотежу и самим тим угрозио
своју животну средину. Својим неодговорним понашањем довео је у питање и
сопствени опстанак на Планети. Дошло је до нагомилавања еколошких проблема а
они се не смеју више занемаривати, њихово решавање не сме се више одлагати.
Загађење вода представља најкомплекснији глобални еколошки проблем. Свако
загађење које се емитује у животну средину доспе до подземних вода, река, језера и
мора. Загађења земље сливају се у површинске и подземне водене токове. Реке и
језера су под константним притиском загађења отпадним водама из урбаних
средина, хемијским отпадом из индустрије и транспорта, пестицидима са
пољопривредних површина, и сл. Резерве питке воде се налазе у површинским и
подземним токовима па њихово загађење доводи до смањења расположивих залиха
питке воде. Проблем отпадних вода ствара проблем питке воде и тиме утиче на
здравље данашње и будуће светске популације. Становништво које пије загађену
воду, због пораста садржаја нитрата у подземним и површинским водама, изложено
је ризику од разних обољења. Ово је само један од примера катастрофалних
последица непречишћавања отпадних вода и њиховог директног испуштања у
водотокове. Србија у негативном смислу предњачи када је реч о неадекватном
управљању отпадом и нерешивим питаљем система за пречишћаваље отпадних
вода. Посебан проблем представљају неконтролисана испушстања непречишћељих
отпадних вода. Непознавање извора загађења, квантитета и квалитета отпадних
вода, утицаја на реципијенте као и веома низак степен пречишћавања урбаних
отпадних вода у Србији у односу на Европу представња озбиљан проблем у
области заштите животне средине.
2
2.
Уопштено о технолошким системима отпадних вода
Од 165 општина у Србији само 20 одсто има постројења за пречишћавање
комуналних отпадних вода, док велики центри, попут Београда, Новог Сада и
Ниша немају та постројења због недостатка новца за њихову изградњу. Више од 50
одсто индустријских постројења у Србији не пречишћава отпадне воде, јер нема
системе за пречишћавање. Од 165 водовода у Србији вода за пиће понекад може да
буде микробиолошки или хемијски неисправна у половини њих , али то није
неисправност која доводи до тровања људи или токсичних ефеката. Најчешћи
проблеми са водом за пиће односили су се на њену замућеност, повећану
концентрацију гвожђа, мангана, арсена, амонијака, нитрита, најугроженији су
водоводи у Голупцу, Зрењанину, односно подручје Војводине где је због састава
тла потребна додатна технолошка прерада воде. Тешки метали, нафта, отпаци из
кланица, пепео из термоелектрана - главни су извори загађења река у Србији.
Додајмо на то и неуређене депоније и илегално пражњење септичких јама. Наши
највећи градови испуштају непречишћене отпадне воде директно у реке јер не
поседују постројења за пречишћавање отпадних вода. Око 50 одсто загађења
испуштеног у реке долази од индустријских постројења. Београд сву отпадну воду
кроз 20 излива испушта директно у Дунав и Саву без икаквог пречишћавања. Само
13 одсто комуналних отпадних вода третира се пре испуштања.
Слика 1. На слици је приказана отпадна вода, која уместо потенција представља отпад
4
3.1.
Механичко пречишћавање
Механичким (или физичким) пречишћавањем уклањају се: грубе примесе, инертан
материјал и један део биолошки разградљивих састојака из отпадне воде.
Механичко пречишћавање се врши помоћу: решетки, сита, таложника за песак,
примарних (претходних) таложника и базена за изједначавање протока и састава
отпадне воде (када се ови битно мењају у току дана), флотација, филтрирање,
центрифугирање, хватачи масти . У склопу ових постројења користи се и уређаји за
аерацију отпадне воде, којим се постиже боље издвајање инертних честица,
флотација масти и уља, услед одређене количине кисеоника у води, као и
десорпција неких гасова из воде.
3.1.1.
Решетке и сита
Помићу решетки уклањају се крупмије, нераствориве и пливајуће материје иѕ
отпадних вода. Њихова улога је да штите уређје и цевоводе од оштећења и
загушења и да олакшају даљи третман отпадних вода. Решетке преграђују доводни
канал и поставњају се вертикално или под нагибом, најчешће 40–70°.
Слика 2. Приказ решетке код система отпадних вода.
5
3.1.2.
Примарно таложеље
Примарном седиментацијом се омогућава таложење дискретних органских и
неорганских суспендованих честица које се из система издвајају у облику муља.
Примарне таложнике карактерише смањена концентрација суспендованих
материја око 50-70%, БПК оптерећења око 25-40% и непромењена или незнатно
повећана концентрација амонијачног азота чиме се олакшава даље пречишћавање и
смањује оптерећење уређаја.
Слика 4. На слици је приказан примарни таложник.
3.1.3.
Флотација
Испливавање честица на површину са мехуровима ваздуха назива се флотација.
Најбољи ефект постиже се аерацијом мехурова мањег пречника на већој површини.
Убацивање ваздушних мехурва у пракси се врши на скедећи начин:
додавањем ваздуха у усисном цевоводу пумпе,
извајање мехурова ваздуха из раствора при промени притиска,
дисперговањем ваздуха помоћу порозних елемената,
дисперговањем ваздуха помоћу турбинских уређаја,
пнеуматским дисперговањем ваздуха.
