фАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И
ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ „ДР ЛАЗАР
ВРКАТИЋ“
НИШ
Студијски програм:
Менаџмент у пословно-цивилној безбедности
Предмет:
Увод у право
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
ЗАКОНИТОСТ
Ментор:
Студент:
Проф. др. Драгомир Јовичић
Немања Петковић 23014/19
Ниш, 2019. год.
2
САДРЖАЈ
1.
ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ЗАКОНИТОСТИ ................................................................................. 3
2.
ПРАВНА СНАГА ПРАВОГ АКТА ..................................................................................... 6
3.
ПРАВНА СРЕДСТВА ........................................................................................................... 7
4.
САНКЦИЈЕ ЗБОГ НЕЗАКОНИТОСТИ АКАТА ............................................................... 9
5.
ПРАВОСНАЖНОСТ И ИЗВРШНОСТ ............................................................................. 10
6.
ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................... 13
4
противречности, које се могу појавити у односима међу правним нормама, те су наведена
правила одговори на потенцијалне сукобе међу правним нормама, којима се регулишу
исти садржаји, исти правни односи међу правним субјектима у истим ситуацијама. До
таквих противречности долази услед интензитета друштвених односа, које треба
регулисати правом, па је неопходно конфликте речавати унапред познатим правилима,
чија важност обезбеђује конзистентност правног поретка.
Делатно правило по којем „виша норма укида нижу“
, одраз је правила по којем нижа
норма не сме бити супротна вишој. Свака правна норма проистиче из више правне норме
која поседује јачу правну снагу, а тиме и моћ да утиче на настанак других, нижих правних
норми. Назначено правило утемељује хармонизованост правног поретка и тиче се
првенствено односа међу општим правним нормама. Међутим, и појединачне правне
норме такође морају имати свој правни основ у општим правним нормама, уз изузетак
случаја правне празнине у којем друштвени однос није регулисан општом правном
нормом.
Градација међу општим правним нормама по систему „виша-нижа“ се формира на
основу формалних елемената самог појма правног акта, који је „пребивалиште“ правне
норме. Први критеријум за распознавање снаге која обележава правни акт у којем је
садржана правна норма јесте надлежност творца правне норме, па што је већи капацитет
правне власти субјекта-ствараоца правне норме, то ће и правна снага правне норме и
правног аката бити јача и израженија. Квалитет те надлежности зависи од количине
друштвене моћи, која је додељена надлежном субјекту; у европско-континенталном типу
права, надлежност доношења општих правних аката је најмоћније сконцентрисана у
уставотворном органу и у законодавном органу, а затим у органима централне извршне
власти и у органима власти, који су распоређени по вертикалним и хоризонталним
нивоима правне организације државне територије.
Уколико је правну норму створио и правни акт донео један исти орган, онда се
градација правне снаге правних норми садржаних у правнима актима врши по другом
формалном мерилу, а то је поступак доношења. Сложенија процедура по којој се доноси
општи правни акт истовремено значи виши ниво усаглашености воље, коју треба да
постигне орган који ствара правну норму, те ће она поседовати и јачу правну снагу
додељујући значајнији квалитет и општем правном акту у којем је смештена. Дакле,
уколико је исти орган надлежан за доношење општих правних аката (а тиме и за стварање
општих правних норми), односи међу њима ће се мерити по критеријуму поступка за
доношење тих аката: уколико је сложенија процедура за доношење једног општег акта у
односу на процедуру доношења другог општег акта који доноси исти орган, јачу правну
снагу има општи акт који је донет по сложенијем поступку.
На овакве проблеме нећемо наилазити када поредимо правне норме, које стварају
различити органи и доносе различите опште правне акте. У њиховом односу се релативно
лако идентификује правило да виша правна норма укида нижу правну норму, јер се брже
запажа која је општа правна норма виша, а која је нижа.
Правило по којем „каснија правна норма укида ранију“
решава сукоб општих правних
аката, којима се регулише исти правни однос у истом временском периоду. Заправо је реч
о начину да се разреши поремећај правила да исто правно питање не може да буде
регулисано на различите начине у истом времену, од стране два општа правна акта.
Складност правног поретка подразумева да мора да постоји усаглашеност односа међу
правним нормама, да је неприхватљива колизија међу њима, јер се не би знало коју норму
